АУТОРИ

Пре годину дана пожелели смо једни другима срећну Нову 2010. годину у нади да ће нам у њој све бити свето и честито и миломе Богу приступачно. Но нажалост, сем канонизације светог Аве Јустина мало је тога било светог и честитог, а понајмање је миломе Богу било приступачно.

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.

Богочовек Христос, Логос и Реч Божија, оваплотивши се и примивши нашу природу основао је на Самоме Себи Цркву Божију. Ова Црква живи и постоји кроз историју до дана данашњег у свој својој пуноти благодати и постојаности истине, откривене у њој Богом, као што Еванђелист вели: „И реч постаде тело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видесмо славу Његову, славу, као Јединороднога од Оца“ (Јн.

Корифеји тзв. литургијске обнове у Србији, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић, већ годинама насилно и перфидно раде на промени литургијске богослужбене праксе, уносећи новине у богослужење, стране Православном Предању и Православној самосвести. Заједно са новачењима у богослужењу започели су са новачењима и у теологији.

Истoрија наше Помесне Цркве показује да је проблем осионости врха извршне црквене власти, оличеног у Синоду, деценијски камен спотицања истинском саборном функционисању наше Помесне Цркве. Ако овај проблем сагледамо кроз призму актуелних дешавања, као и оних која су њима претходила, видећемо да таква једна антисаборна појава, попут поменуте синодске осионости, управо кулминира ових дана.

МИТРОПОЛИТ ПИРЕЈСКИ ТРЕБА
ДА СЛЕДИ АРТЕМИЈЕВ ПРИМЕР

Протопрезвитер Теодор Зисис, у гостопримници солунске цркве светог Антонија у недељу 05. 12. 2010. осврнуо се, између осталог, и на Бугарску и Грузијску Цркву и на став који оне имају по питању екуменизма. Наставивши, пропратио је најзначајнија обележја става епископа Рашко-призренског Артемија према тим темама, као и шта би тачно требало да се промени у Грчкој Цркви.

Након завршетка новембарског заседања Сабора СПЦ, професор емеритус Богословског Факултета у Солуну Теодор Зисис, одржао је беседу у храму светог Антонија у Солуну, где се између осталог осврнуо и на случај Преосвећеног Епископа Артемија.

ПРОФ. ТЕОДОР ЗИСИС О ЕПИСКОПУ АРТЕМИЈУ

Случај прогона Епископа Артемијa је веома болан, али и пун наде, јер нас поново враћа у време Отаца, показује да живимо у времену Отачком, у времену изазова.

ОПТУЖБА

Против:

1.  Патријарха српског Г.Г. Иринеја и
2.  Епископа бачког Г.Г. Иринеја

ОСУДА СУДА

Средином 19. века Министарство просвете Књажевине Србије поверило је доктору философије Миловану П. Спасићу да напише неколико уџбеника за школе. Први уџбеник који је „учени“ доктор објавио био је „Земљеописаније целог света“. Данас би се тај уџбеник звао географија. У њему је поред великог броја језичких и свих других грешака могуће наћи и опис дрвета из Африке, за које овај „учењак“ тврди да „има ту силу, да се будала опаметити мора“.