АУТОРИ

 

Ових дана сведоци смо „братског“ варничења између телала Београдске патријаршије (од многих) уваженог епископа бачког г. Иринеја и представника јеретичке Римокатоличке цркве у Србији г. Хочевара. Узрок овог варничења је, све само не несмотрена, изјава г. Хочевара у интервјуу који је дао за „Политику“ у коме се с правом буни што се српска црква меша у процес канонизације, од католика многопоштованог, Алојзија Степинца.

Катакомбни манастир Свих Српских Светитеља у Аустрији (Беч – Гринбах)

Народ је чувар свете вере. Православни Срби отварају широм своје духовне очи и врше духовну смотру над собом. Одатле све више катакомбних манастира Епархије Рашко-призренске и Косовско-метохијске у егзилу.

У време духовне оскудице, издаје Православне вере и комерцијализације свете Цркве Божије од стране екумениста и новотараца у СПЦ, ЕРП у егзилу наставља свој благословени пут сведочења и чувања наше светосавске вере и ширења православне мисије која је органски део Православне Цркве основане од Господа нашег Исуса Христа и Његових ученика – светих Апостола.

Сила Божија се у немоћи показује – Чудо Господње у Сиринићкој Жупи (Штрпце – Косово и Метохија): Катакомба Светих Архангела на Брезовици

Катакомба Светог Саве у Жеровници код Звечана

Помаже Бог браћо и сестре!

Много је земаља под Божјим Небом које красе природне лепоте: реке, равнице, брда и планине. Но једна од ретких је наша дивна Србија, украшена поред природних и натприродним лепотама. Јер у њој је свака долина гроб, свако брдо споменик, а свака планина маузолеј неког од наших славних и храбрих предака, знаних и незнаних јунака, који су положили животе бранећи свој кућни праг, чувајући гробове оних пре њих и колевке они после њих, не остављајући олтаре наших светих цркава, штитећи нејач прогоњену и расејавану у мноштво збегова.

У овом смутном времену у Цркви једно од последњих и великих зала, поред екуменситичке јереси, јесте лажна ревност и притворна борба за веру. Са једне стране се појављује погрешна борба за веру, лишена светоотачке ревности, која запада у фундаментализам џихадистичког типа,

У једном од текстова архимандрита Никодима Богосављевића[1]  владика Артемије је, скупа са својом паством, назван расколником и секташем, што је пуко и безлично следовање овог архимандрита јеретичком ставу екумениста у Београдској патријаршији (дотични се у исто време њима, наводно, супродставља), који владику и његову паству неосновано именују на исти начин, само зато што не пристајемо на њихово „јединство“, не у Христу и вери православној, већ у екуменистичкој јереси.

Да није било јеретичких насртаја на чистоту вере православне, током читаве историје Цркве, не би тако сјајно заблистали пресветли примери Светих и богоносних Отаца, учитеља и стубова Православља, исповедника, мученика и јерараха. У борби се показује оно што не може потпуно да се види у миру – ко је истински војник Христов а ко је то само по спољашњем изгледу.

Недавно је по први пут посетио наш манастир-катакомбу, један верник из Аранђеловца који се налазио на поклоничком путовању, у обиласку манастира на северу Косова. Каже, чуо је за нас па је свратио да види где смо. Након упознавања примили смо госта намерника у трпезарији. Ту је он уобичајено послужен кафом и колачима а пошто је долазио из далека понудили смо му и ручак, од онога што се затекло са наше монашке трпезе, што је он прихватио.

На свети празник Благовести, удостојио сам се да посетим наставнике и ученике Основне школе Свети Атанасије Александријски у Тембиси (Јоханесбург), којима сам држао часове веронауке у периоду од 2008. до 2013. године. Дочекали су ме топло и срдачно, са њима својственом скромношћу и љубављу. Пријатно су ме изненадили чак и они најмањи ђаци (који нису били у школи у периоду када сам ту држао часове веронауке) али који су вероватно чули од старијих ученика и наставника и у пролазу се свечно руковали и поздрављали ме речима: Hello Father Pantelejmon.