АУТОРИ

Хрвате су у историји увек предводили странци, они им и писали историју, при чему су им ти „историчари“, знајући за хрватску патолошку одбојност према Србима, измислили и иранско порекло. Просте дијалекатске чињенице, међутим, сведоче да толико далеко не треба ићи ни на исток ни тако дубоко у историју кад се зна да у кући и по кући и данас има много неспорних доказа да су Хрвати, напросто, периферно српско племе.

После недавне посете римском папи делегације СПЦ, састављене од митрополита цетињског Амфилохија и епископа бачког Иринеја, уследиле су сасвим логичне претпоставке у нашој јавности, да је ова посета имала само један циљ – уговарање доласка римског папе у Србију. Овим случајем нам Иринеј Буловић својим тужним примером показује да није лако имати посла са римокатоличким бискупима.

(О препреци коју пред сваку православну душу невидљиво постављају “званични антиекуменисти” под окриљем Београдске патријаршије)
А Исус одговарајући им поче говорити: чувајте се да вас ко не превари… (Марко, 13, 5)

Почетак ове године нам је донео приличан број тема које привлаче пажњу епископата, свештенства, монаштва и верног народа.

Од како је начелник једне посве профане институције, Одељења за спољашње послове Руске православне цркве, митрополит волколамски Иларион Алфејев, одсвирао својеручно компоновани концерт папи Бенедитку XVI, интензивно је компонована и прича за јавност о сусрету московског патријарха, екуменисте Кирила, са папом римским. Ових дана труд на том пољу уродио је плодом.

РЕЧИ И ДЕЛА
(осврт на понашање ревнитеља наших дана)

Како се приближава Велики Сабор који би требало да се одржи на Криту и који би, по речима организатора, требало да донесе некакав мир, реши несугласице међу помесним православним црквама и удахне нову снагу православљу, све је више немира и све више несугласица излази на површину и све се више поставља питање колико ће тај Сабор уопште бити православан.

У петак, 13/26. фебруара ове године, на дан празника Преподобног Симеона Мироточивог, катакомба у Дежеви је прослављала своју храмовну славу. Било је најављено да ће тога дана Свету Архијерејску Литургију служити Хорепископ старорашки и лознички Г. Николај са почетком у 9:00 часова и да ће Литургији присуствовати Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.

У јавности се много писало и говорило о недавном сусрету папе Фрање и патријарха Кирила у Хавани (Куба), 12. фебруара 2016. године. У наредном прилогу доносимо беседу архимандрита Наума, настојатеља манастира Преп. Јустина Ћелијског у Барајеву, о поменутом сусрету „као извору смрти за многе православне душе“.

У наредном прилогу доносимо предавање архимандрита Наума на тему „Монах у 21. веку“. Предавање је одржано на VII Сабору игумана епархије рашко-призренске и косовско-метохијске у егзилу, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. У свом предавању отац Наум је говорио о слабостима монаха 21. века. У свом завршном делу предавање садржи кратак осврт на недавни сусрет Патријарха Кирила и папе Фрање у Хавани.

О предсаборским заседањима које је од средине прошлог века почесто организовала Цариградска патријаршија, писао је свети Јустин Ћелијски, давних седамдесетих година, следеће: у животу и историји православне Цркве никада ни један Сабор, а поготову такав изузетно благодатни, светопедсетнички догађај какав је Васељенски Сабор,… није вештачки тражио и измишљао теме за свој рад и заседање; није никада наметљиво одржавао „конференције“, „конгресе“, „просиноде“ и сличне вештачке скупове потпуно туђе и непознате православној саборској традицији, а у ствари копиране од западњачких организација туђих Цркви Христовој.

За време студија на Атинском универзитету, седамдесетих година прошлог века, становао сам у студентском дому „Апостолики диакониа“. Тамо се тих година појавио јеромонах Атанасије Јевтић у намери да докторира.