У наредном прилогу доносимо предавање протосинђела Дамјана (Ковачевића) на тему „Видовдан – Духовни орјентир српског народа.“ Предавање је одржано на овогодишњој Видовданској академији у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву.
Протосинђел Дамјан
Протосинђел Дамјан: Распеће Светог Саве
И би вече и би јутро и тако три пута и Бог створи небо и земљу. И би вече и би јутро и тако три пута и обрука се Српска Православна Црква пред небом и земљом. Све ово што се дешавало од недеље до уторка увече још једна је брука СПЦ или речима светог Јустина Ћелијског „још један крст и на њему распет Свети Сава.“
Протосинђел Дамјан: Почетак мисије у Америци
Протосинђел Дамјан: Одбрана гора од увреде
Ових дана сведоци смо „братског“ варничења између телала Београдске патријаршије (од многих) уваженог епископа бачког г. Иринеја и представника јеретичке Римокатоличке цркве у Србији г. Хочевара. Узрок овог варничења је, све само не несмотрена, изјава г. Хочевара у интервјуу који је дао за „Политику“ у коме се с правом буни што се српска црква меша у процес канонизације, од католика многопоштованог, Алојзија Степинца.
Протосинђел Дамјан: Речи и дела
РЕЧИ И ДЕЛА
(осврт на понашање ревнитеља наших дана)
Како се приближава Велики Сабор који би требало да се одржи на Криту и који би, по речима организатора, требало да донесе некакав мир, реши несугласице међу помесним православним црквама и удахне нову снагу православљу, све је више немира и све више несугласица излази на површину и све се више поставља питање колико ће тај Сабор уопште бити православан.
На Зебрњаку
Одајући пошту ослободиоцима Србије и осветницима Косова Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу, Г. др Артемије обишао је спомен-костурницу на брду Зебрњаку.
Брдо Зебрњак је највиша тачка кумановског бојишта. Кумановска битка, која се испоставила и као одлучујућа битка десила се само пар дана након што је Србија објавила рат Османлијском царству.
Јерођакон Дамјан: Осуда Суда
ОСУДА СУДА
Средином 19. века Министарство просвете Књажевине Србије поверило је доктору философије Миловану П. Спасићу да напише неколико уџбеника за школе. Први уџбеник који је „учени“ доктор објавио био је „Земљеописаније целог света“. Данас би се тај уџбеник звао географија. У њему је поред великог броја језичких и свих других грешака могуће наћи и опис дрвета из Африке, за које овај „учењак“ тврди да „има ту силу, да се будала опаметити мора“.