Рајица Марковић

Ову нашу вољену, распету Србију шибану мукама и невољама споља, разарају и међусобне себичне свађе ловаца на плен и стварају раздоре унутра. Политичке странке, на позоришној сцени која се политика зове, служе спољном насртљивцу нечасну службу посвађаних секти које разарају србско национално тело. Поверљиви страначки кадрови, у свим градско партијашким срединама, регрутују се из редова искорењених дођоша, скоројевића похрлилих у градове трбухом за крухом.

Овај свет је Божија творевина коју светска револуција последња два века увелико претвара у филозофски систем. Ово преотимање света из руку Творца луцифер ће успешно обављати све до саме појаве Сина Божијег Господа Исуса Христа. Народна већина својим прилагодљивим менталитетом  покорна је сваком господару који јој омогућава биолошки опстанак.

Јесмо ли ми данас друштво слободних људи, или смо неком тајном чаролијом већинским делом претворени у потлачене робове двокласног друштва. Да ли је, како је душмани називају, Артемијева секта заиста отпала од Цркве, Тела Христовог, или је кроз Владику Артемија СветоСавска Црква успела да се искобеља из канџи црвене комунистичке секте.

Последњих дана по интернет форумима, актуелно место заузима најављени улазак у политичку арену Србије, последњих дванаест година цењеног удружења родољубивих и Богољубивих Срба Двери српске. Уз сво поштовање, које је својим радом ово удружење стекло код родољубивог дела српског народа, намеће се питање, зашто и они у политичку арену.

СРБИНЕ БРАТЕ! МУШКИ СТОЈ! С ТОБОМ ЈЕ БОГ!

Србине Брате! Два века те није у целости, пројављујеш се тек у назнакама, по прикрајцима и засенцима. Од како те обезглавише у Радовањском лугу обезглављен спаваш на сунчаном Опленцу док ти скалп тамнује у Стамболу. Обезглављеним телом месечариш кроз тамну балканску ноћ док ти се туђинске главе докотрљавају на рамена.

Коју реалну тежину има морање на које се, готово сваког дана, позивају многи незвани гости који куцају на вратима сваког од нас милионски незапослених житеља Србије. Коју тежину има то морање које се углавном заклања позивањем на децу која морају да живе, као сав нормалан свет.

СВЕ ЗА ХРИСТА ХРИСТА НИ ЗА ШТА!

Ми који смо остали нерасрбљени Срби, који смо крштени у име Оца, Сина и Светога Духа, у Христову смрт и Васкрсење, и све вредности овога света превредновали у другоразредне садржаје пролазног биолошког живота, у складу са захтевом који време изнесе пред нас, дужни смо да једнодушно поручимо Преосвећеном Епископу Артемију: Пастиру Добри, наш живот и све наше наде, још нашим мудрим прецима пресељене су са земље на небо, одакле и Спаситеља, Господа Исуса Христа очекујемо.

Прођоше Божићни празници а ми транзициони Срби од верског Хијерарха добисмо Божићну посланицу и то сви и они који имаше Божићну печеницу и они бројнији којима печеницу поједоше други „способнији“.