Жељко Которанин

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2002, БРОЈ 3 (39), СТРАНЕ 27-46.

У броју 31. часописа „Свети кнез Лазар“ уместо увода објављено је писмо епископа рашко-призренскога и косовско-метохијскога г. Артемија Светом архијерејском Синоду Српске Цркве. Непосредно после истога писма објављен је текст извештаја и декларације са „једног значајног међуцрквеног сусрета у Београду“, који је био предметом реченога писма у три прва питања.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 1999, БРОЈ 2 (26), СТРАНЕ 49-51

– СРПСКОЈ ЈАВНОСТИ –

Тешко ми је да напишем, а још теже да прећуткујем нешто о чему не сме да се ћути. Чини ми се, требаће ми небројено много страна да искажем истину. У питању је једна реченица и, можда, један безизлаз.

ДРУГИ ВАСЕЉЕНСКИ САБОР

Власије Фидас тврди: „Други васељенски сабор (381) узалудно је покушао – 2. и 6. каноном – да подреди митрополите ширем црквеном административном телу аналогној грађанској области (- дијецези)… До Четвртог васељенског сабора у Халкидону (451) митрополити су без институционалних новина очували аутокефалност коју су стекли одлукама Првог васељенског сабора.

Богословски факултет СПЦ издао је књигу Власија Фидаса „Канонско право“ са поднасловом „Богословска перспектива“, чији је рецензент др Ненад Милошевић, иначе предавач црквеног права на истом факултету. Очигледно је стога да ставови изнети у овом раду уживају уважавање од стране професора, те да их и студенти имају усвојити.

Како постати Архиепископ уместо Патријарха

Брат Жељко је замољен од присустних гостију на слави да каже какво је његово мишљење о актуелним дешавањима у СПЦ и то нарочито на две теме: мајски Сабор архијереја СПЦ и избор нових чланова Светог Архијерејског Синода, а потом и Рехабилитациони центар „Црна Река“.

У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ ИЗВРШЕН ЦРКВЕНИ ПУЧ

Уз Божију помоћ расветлићемо питање претседавања Сабором у случају Патријархове спречености.

То је одређено чланом 61. Устава Српске православне цркве. Члан 61. Устава СПЦ је посвећен у целини само једном питању, а то је претседавање Сабору, али и Синоду, када је Патријарх спречен, односно није у могућности да ту своју претседничку дужност обавља.

ЗАР СЕ ТО МОЖЕ ДЕСИТИ ОНОМЕ ЧОВЈЕКУ

Светигорапрес је своје „Подсјећање“ објавила на сајту митрополије црногорско православне након изласка у јавност мог чланка „Безаконо архиепископство у Српској Православној Цркви“.

Устав Српске Православне Цркве познаје архиепископа. Али само једног – Пећког. Но, исти је истовремено и патријарх. Друге архиепископе овај Устав не помиње. Изричито их не забрањује.

Али, постоје чланови Устава СПЦ који се односе на рад Светог архијерејског Сабора и Светог архијерејског Синода у случају упражњености патријарашког трона, или спречености патријарха да руководи радом ових тела.

Поводом посете митрополита Илариона Алефејева Подгорици и Београду и његовог предлога да Амфилохијева митрополија добије конфедерални статус под окриљем Српске Православне Цркве разговарамо са једним од најбољих познаваоца канонског и црквеног права, господином Жељком Которанином.

Шта у ствари значи аутокефалност једне помесне Цркве?

Још једном о Епископима без епископије и о добровољним оставкама Епископа. У анализи која следи стручњак за Црквено право г-н Жељко Которанин каже између осталог и следеће:

Епископ који је поднео добровољну оставку на епископство као да је тиме сам против себе изрекао осуду. Он ће епископство изгубити не кроз своју добровољну оставку, него кроз свргнуће од стране Сабора поводом добровољне оставке!