Катакомбе

У уторак 13/26. јула, на празник Саборa Светог Архангела Гаврила, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Николаја у Лозници код Чачка

Тројеручица је, према предању, исцелила десну руку светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се, наиме, како писмима тако и речима, жестоко борио против иконобораца

У Недељу 5. по Духовдану, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Првомученика и Архиђакона Стефана у Ариљу

Катакомба у Бору је најмања катакомба епархије рашко-призренске у егзилу и посвећена је Светим мученицима и бесребреницима Козми и Дамјану. На дан спомена ових дивних угодника Божијих из трећег века, 1/14. јула, у катакомби је свечано прослављена храмовна слава.

И ове године манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу свечано је прославио своју храмовну славу. 

Милост Божија је нашем српском народу у Аустрији доделила још један бесцен дар – манастир посвећен Сабору свих српских Светитеља. Манастир се налази у Гринбаху, маленом градићу у подножју Алпа, 70 км од Беча. У недељу, 20. јуна/3. јула, манастир је свечано прославио своју храмовну славу.

Свака грађевина, да би опстала, мора имати чврст темељ, било духовне или материјалне природе. Тај темељ је вера. На том најтврђем темељу Црква Божија стоји два миленијума и стајаће у векове. Али Она и сведочи да није свака вера темељ, већ само једна, права, на којој је Она сазидана и у којој расте у вечности.

На Духовски понедељак, 7/20. јуна, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици код Лазаревца, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), протојереја Жељка (Марића) и јерођакона Паладија (Матића).

Прослава овогодишње храмовне славе манастира Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву протекла је у знаку троструке радости. Прва, и највећа радост, је била радост због

Ако се наш спољашњи човек и распада,
ипак се унутрашњи обнавља из дана у дан (2.кор.4:16)

Ове речи Свети апостол Павле је упутио хришћанима као утеху и охрабрење у њиховим страдањима Христа ради. Прави хришћани знају ту јеванђелску тајну да спољашње и пролазно трпи и пропада док се унутрашње и вечно обнавља и васкрсава.