Катакомбе

Свeти Архистратиг Михаил и остале Силе небесне безтелесне. Ангели Божији били су празновани од људи још из дубоке старине. Но, то празновање често се изметало у обожавање ангела (IV Цар. 23, 5). Јеретици су свашта баснословили о ангелима. Неки су од тих гледали у ангелима богове; други и ако их не сматраху боговима називаху створитељима васцелог видљивог света.

Пред смрт своју умоли св. Георгије слугу свога, да му узме тело по смрти и пренесе у Палестину, одакле му и мајка родом беше, и где имаше велико имање, које раздаде сиромасима. Слуга тако и учини.

У време цара Константина буде сазидан у Лиди красан храм св.

Велики син православне цркве краљ Милутин спасао је Балкан од унијаћења. У тренутку када је византијском цару ослабила савест, овај витешки и богоносни краљ словенски устао је одлучно и с Божијом помоћи спасао Православље не само у својој земљи него у свима земљама Балканским. Ко изближе испита живот светога краља Милутина, разумеће, зашто је Бог њему давао успех за успехом кроз цео живот и у свима пословима.

Обуците се, дакле, као изабраници Божији, јереји,
свети и љубљени, у милосрђе, доброту, смиреноумље,
кротост, дуготрпељивост (Кол. 3, 12).

На празник Светог Великомученика Артемија, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију  уз саслуживање свештеномонаха, свештеника и свештенођакона Епархије, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву.

Још као девојчица, док је са мајком одлазила у цркву и чула речи Божанског Јеванђеља: „Ко хоће за мном да иде нека де одрекне себе и узме крст свој и за мном нека иде“ (Мк. 8, 34), она свим срцем припаде Господу и када одрасте придружи се плејади благочестивих угодника Божијих.

Господ виде мајку која плаче због смрти сина и сажали се на њу (Лк. 7, 13). Другом приликом је био позван на свадбу и узе учешћа у породичној радости (Јн. 2, 2). Тиме је показао да Његовом Духу није противно да има удела у обичним радостима и жалостима.

Један је од дванаест великих апостола. Његовом сумњом у васкрсење Господа Христа, добила се нова потврда тог чудесног догађаја. Васкрсли Господ поново се јавио ученицима да би уверио Тому. Господ му рече: Пружи руку швоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

И као штo Мојсије подиже змију у пустињи, тако треба да се подигне син Човечији, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 14-15). Вера у Сина Божијег, који је разапет ради нас, јесте сила Божија за спасење, јесте живи извор оживотворавајућих наравствених стремљења и намера.

Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно.

Овога дана празнују cе два догађаја у вези cа чаcним Крcтом Хриcтовим: прво проналазак чаcног Крcта на Голготи, и друго повратак чаcног Крcта из Перcије опет у Јеруcалим. Обилазећи Свету Земљу cв. царица Јелена намиcли да потражи чаcни Крcт Хриcтов. Неки cтарац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде меcто где cе Крcт нахођаше, па приcиљен од царице изјави, да је Крcт закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан.