БОГОСЛУЖЕЊА

У Недељу о блудном сину, 3. марта, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар код Књажевца уз саслужење:  протосинђела Хризостома (Јовановића), јереја Добрице (Чакаревића) и јерођакона Артемија (Милаковића).

На Великој вечерњи, уочи недеље о блудном сину, 2. марта, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у селу Шести Габар код Књажевца, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеницу ове обитељи Веру (Остојић) давши јој монашко име Агатија.

Преподобном Симеону Мироточивом посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у Дежеви, код Новог Пазара. На дан његовог спомена, 26. фебруара, манастир је свечано прославио своју храмовну славу

Поводом празника Светог свештеномученика Харалампија, који је уједно и  мала манастирска слава, јер се у манастиру налази делић његових светих моштију, 23. фебруара, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум служио је, у манастиру Свете Тројице у Кули, Свету Архијерејску Литургију

Житије преподобног оца нашег Симеона Мироточивог (Стефана Немање)

Живот преподобнога до одрицања од престола

 

Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси.

На дан празновања Преподобних Варсануфија и Јована, 19. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење Његовог Преосвештенства Хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја и више  свештенослужитеља епархије.

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Агапита (Бичанина) и јерођакона Артемија (Милаковића).

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

У четвртак, 8. фебруара, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама Светом Архијерејском Литургијом свечано је прослављен спомен Преподобних Ксенофонта, Марије, Јована и Аркадија. Дивни угодник Божији Преподобни Ксенофонт је небески заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.