Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.
БОГОСЛУЖЕЊА
Недеља Светих Праотаца у манастиру Свeтог Великомученика Георгија у Републици Српској
Свака недеља је благовест о Васкрсењу Господа Исуса Христа, због чега је свака недеља мали Васкрс. Прошле недеље, 14/27. децембра (Материце), поред Васкрсења Господњег, Света Црква је прослављала и Свете Праоце Христове по телу, чиме је започела богослужбену припрему својих чеда за сусрет са Богомладенцем Христом у Витлејемској пећини.
Недеља Светих Праотаца у манастиру Свете Великомученице Марине у Дудовици
Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. У црквеним књигама се назива и „Мала Пасха“, а свети Јован Златоусти га назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства.
Свечана прослава Никољдана у манастиру Св. Николаја у Лозници код Чачка
Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив „Крсна слава“ или „Крсно име“. Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“.
У катакомби Успенија Пресвете Бгородице у Канади одслужена прва Литургија
У прва три века хришћанства владао је велики прогон хришћана од незнабожачких царева. Крв светих мученика Христових се потоцима лила. Ипак у тој крви она није потонула него се на њој разрасла по читавој васељени. Крв мученика постала је семе нових хришћана. И у наше време Господ чини слично чудо – кроз прогон Владике Артемија и његовог монаштва Господ учвршћује темеље светосавске Цркве.
Катакомба у Нишу прославила своју храмовну славу – Аранђеловдан
Светог Архистратига Михаила и остале небеске бестелесне силе Света Црква слави 8/21. новембра. Празник је установљен на Лаодикијском помесном сабору одржаном 320. или 321. године. Својим 35. правилом Сабор је одбацио јеретичко поштовање ангела као богова или као створитеља васцелог видљивог света и установио правилно поштовање ангела као служитеља Божјих и чувара људског рода.