БОГОСЛУЖЕЊА

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.

Свака недеља је благовест о Васкрсењу Господа Исуса Христа, због чега је свака недеља мали Васкрс. Прошле недеље, 14/27. децембра (Материце), поред Васкрсења Господњег, Света Црква је прослављала и Свете Праоце Христове по телу, чиме је започела богослужбену припрему својих чеда за сусрет са Богомладенцем Христом у Витлејемској пећини.

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. У црквеним књигама се назива и „Мала Пасха“, а свети Јован Златоусти га назива „часнијим и славнијим од свих празника и мајком свих празника“. Да није било Божића не би било ни Васкрса (празника над празницима), ни Духовдана, ни Цркве, ни Хришћанства.

Најстарији и најлепши украс српског Православља јесте Крсна слава или Крсно име. Наши преци су почели да славе као свог заштитника оног светитеља на чији дан су примили свето Крштење. Отуда и назив  „Крсна слава“ или „Крсно име“.  Ову праксу не налазимо код других хришћанских народа, због тога се може рећи: „Где је Србин тамо је и слава“ и обратно: „Где је слава тамо је и Србин“.

У Недељу 28. по Духовдану, Његово  Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима

Монаштво је дело благодати Божије. Оно је савршено хришћанство. Монаси су богољубци који теже да се кроз чисту молитву сједине са Господом, да постану једно са Њим, по речи апостола: А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме (1. кор 6, 17).

У Недељу 26. по Духовдану (16./29. новембра), Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

У уторак 11./24. новембра 2015. године, на празник Св. Великомученика Краља Стефана Дечанског, у катакомбном манастиру Пресвете Богородице Тројеручице на Златибору, Свету Архијерејејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије.

У прва три века хришћанства владао је велики прогон хришћана од незнабожачких царева. Крв светих мученика Христових се потоцима лила. Ипак у тој крви она није потонула него се на њој разрасла по читавој васељени. Крв мученика постала је семе нових хришћана. И у наше време Господ чини слично чудо – кроз прогон Владике Артемија и његовог монаштва Господ учвршћује темеље светосавске Цркве.

Светог Архистратига Михаила и остале небеске бестелесне силе Света Црква слави 8/21. новембра. Празник је установљен на Лаодикијском помесном сабору одржаном  320. или 321. године. Својим 35. правилом Сабор је одбацио јеретичко поштовање ангела као богова или као створитеља васцелог видљивог света и установио правилно поштовање ангела као служитеља Божјих и чувара људског рода.