БОГОСЛУЖЕЊА

Безмездни лекари и чудотворци. Ова двојица светитеља беху рођена браћа, родом из Рима, као деца крштени и у хришћанском духу васпитани. Имађаху велику благодат од Бога, да лече људе и животиње од сваке болести и муке, и то обично полагањем руку. За свој труд нису тражили никакве награде, само су захтевали од болесника да верују у Христа Господа.

Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт. 8, 28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“.

Неуки и уки, но духом једнаки

И љубављу Божјом ко ангели јаки,

Петар прости човек, Павле школовани –

Благодаћу Духа оба обасјани.

Две пламене свеће, свеће неугасне,

Две блиставе звезде, високе и красне.

Обиграше земљу, и светлост пронеше

Све људима даше, ништа не узеше,

Сиромаси пуки – свет обогатише,

Узници и слуге – сав свет покорише.


Свети Никита је Светитељ древне Цркве Христове, проповедник Јеванђеља, просветитељ Дакије, Епископ града Ремезијане данашње Беле Паланке код Ниша.

Живео је и делао у 4. и 5. веку. Родом је био из Дакије, вероватно из саме Ремезијане, како сведочи Св. Павлин Нолански (353. г. Бордо-Аквитанија, +431.

Каква је само вера капетана! Задивила је и самог Господа (Мт. 8, 5). Њена суштина је у исповедању Господа Богом свега, свемоћним Владиком и Наредбодавцем свему што постоји. Због тога је и молио: „Само реци реч и оздравиће слуга мој. Верујем да се Теби све потчињава и да све слуша Твоје наредбе.“

Свети мученик Лазар, кнез српски. Један од великаша српских, који су владали царством српским после цара Душана. По смрти цара Уроша Лазар би крунисан од патријарха Јефрема за цара српског. Слао изасланство у Цариград, са монахом Исаијом да моли да се скине анатема са народа српског.

Господ је позвао Петра и Андреја и они су одмах, оставивши све, пошли за Њим. Позвао је Он и Јакова и Јована, и они су, такође, оставили све и пошли за Њим (Мт. 4, 18-24). Због чега су они тако брзо и радо пошли? Због тога што су увидели оно што је боље.

Преподобни Петар Коришки. Родом из села Корише, више манастира Светог Марка код Призрена (по другом пак предању из једног села код Пећи). Као младић орао на једном ћоравом волу. Био је необично кротак и безгневан. Са својом сестром Јеленом удаљио се рано на подвиг. Подвизавао се врло тврдо и истрајно.

Уочи празника Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, на крају вечерњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме искушеника Радивоја, који је добио монашко име Јустин. Овом свечаном чину присуствовало је доста верника, монаха и монахиња.

Тешећи своје ученике, Господ говори да је за њих боље да се Он вазнесе на небо. Јер, вазневши се, Он ће уместо себе послати Утешитеља − Духа. Дух Свети је сишао и борави у Цркви вршећи у сваком верујућем човеку дело Христово. Сваки Хришћанин је причесник Духа.