БОГОСЛУЖЕЊА

Уочи празника Успење Пресвете Богородице, након празничног Великог вечерњег у манастиру Светог Николе у Лозници, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме четири искушенице: Звездану, Снежану, Ивону и Олгу.

Оне су добиле монашка имена: Агрипина, Хионија, Иларија и Таиса.

„Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15)… Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани.

Уочи празника Преображењa Господњег у Леушићима на крају вечерњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у Егзилу Г.Г Артемије, замонашио је у чин мале схиме искушеницу Милицу, наденувши јој монашко име Евгенија.

У својој духовној поуци Преосвећени Владика Артемије је између осталог рекао:

„Добар човек из добре ризнице износи добро; а зао човек из зле ризнице износи зло (Мт. 12, 35). У ризници ћеш наћи оно што ставиш у њу: ако ставиш злато – наћи ћеш злато; ако положиш бакар – бакар ћеш и узети. Оно, и бакар се може издавати за злато, али ће зналац брзо приметити кривотворину.

„Свети првомученик Стефан, архиђакон. Сродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима.

„По вери вашој нека вам буде – рекао је Господ двојици слепаца и одмах им се отворише очи (Мт. 9, 29). Колико је вере, толико је и прилива Божанске силе. Вера је пријемник, уста и прихватилиште благодати. Као што су плућа код неког већа, а код неког мања, те једна примају више ваздуха а друга мање, тако је и вера код једног већа, а код другог мања, и једна прима више дарова од Бога, а друга мање.

„Боговидац, чудотворац, ревнитељ вере Божије, св. Илија би родом од племена Аронова из града Тесвита, због чега је прозват Тесвићанин. Кад се Илија роди, отац његов Савах виде ангеле Божије око детета, како огњем дете повијају и пламен му дају да једе. То би предзнамење Илијиног пламеног карактера и његове богодане силе огњене.

„Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у 12 својој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва.

„Гадаринци су видели дивно чудо Господње, тј. изгнање легиона бесова, па су ипак изашли и молили Господа да би отишао из њиховог краја (Мт. 8,28-34). Није да су се они непријатељски односили према Њему. Код њих, једноставно, није било вере. Њих је обузело неко неодређено страховање због чега су желели само једно: „Иди куда хоћеш, само нас не дирај“.

„Икона Тројеручица је, према предању, исцелила руку Светог Јована Дамаскина када му је она одсечена по заповести дамаског калифа. Свети Јован Дамаскин се наиме како писмима тако и речима борио против иконобораца, али је међутим био оклеветан и неправедно кажњен.

Исцелила га је Пресвета Богородица, док се пред овом њеном иконом ожалошћен молио.