Почетна / БОГОСЛУЖЕЊА (страна 127)

БОГОСЛУЖЕЊА

Двадесетпрва недеља по Духовдану у Љуљацима

„Изиђе сејач да сеје семе своје. Колико прост толико и свечан почетак! То јест: дође време сејању, мразеви и снегови су приготовили земљу, орачи су узорали, пролеће је наступило, и – сејач изиђе да сеје. Изиђе сејач из дома свога, на њиву своју, да сеје семе своје – не туђе но своје.

Двадесета недеља по Духовдану у Барајеву

„Христос је дошао да растера један прастари страх људи, но и да донесе један нови страх за оне који греше. Стари страх људи јесте страх од телесне смрти; нови страх треба да буде страх од душевне смрти; и овај страх Христос је обновио и појачао. У страху од телесне смрти људи призивају сав овај свет у помоћ; утврђују се у овоме свету, шире се у овоме свету; грабе овај свет, да би само осигурали што дужи опстанак свога тела, што дужи и што безболнији.

Прослављен празник Светог Апостола Томе у Врњачкој Бањи

„Свети Апостол Тома беше један од дванаест великих апостола. Кроз његову сумњу у васкрсење Христа Господа добила се нова потврда тога чудесног и спасоносног догађаја. На име: васкрсли Господ поново се јавио ученицима, да би уверио Тому. И рече Господ Томи: пружи руку твоју и метни у ребра моја, и не буди невјеран него вјеран.

Покров Пресвете Богородице прослављен у Бадовинцима

„Од увек је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како у миру тако и у рату, како у монашким пустињама тако и у многољудним градовима.

Зачеће Светог Јована Крститеља у Љуљацима

„Овога дана прославља се милост, чудо и мудрост Божија; милост према побожним и праведним родитељима светог Јована, старцу Захарији и старици Јелисавети, који су целог живота желели и од Бога просили једно дете; чудо зачећа Јованова у престарелој утроби Јелисаветиној; и мудрост у домостројитељству људскога спасења.

Иконопис у Епархији рашко-призренској у егзилу

ИКОНА (гр. εἰκών – слика, лик, представа) је свети лик, света слика која изображава Господа Исуса Христа, лик Пресвете Богородице, Анђеле, светитеље, као и друге догађаје (сценске представе) из историје Цркве.

Икона није тек украс, већ је визуелно приказивање невидљиве божанске стварности, која се пројављује у времену и простору и једно је од средстава за постизање циља спасења.

Недеља шеснаеста по Духовдану у Кули

Владика Артемије утврђује своје катакомбе

„Прича о талантима наводи на мисао да је овај живот време тргoвине. Треба, дакле, да пожуримо како бисмо искористили време, као што на тргу свако жури да прода оно што може. Чак и онај ко изнесе опанке или лику не седи скрштених руку, него се труди да привуче купце како би своју робу продао, а затим купио што му је нужно.

Мала Госпојина у Прањанима

Света Дјева Марија роди се од старих родитеља својих, Јоакима и Ане. Отац јој беше из племена Давидова, а матер од рода Аронова. И тако она беше по оцу од рода царска, а по мајци од рода архијерејска, и тиме већ предображаваше Онога, који ће се из ње родити, као Цара и Првосвештеника.

Недеља петнаеста по Духовдану у Лозници

Наши ближњи јесу видљиво поље, на коме ми показујемо љубав своју према невидљивом Богу. На коме ће се очитавати наша љубав према Богу ако не на људима који живе с нама на земљи? Бог бива ганут нашом љубављу према суседима нашим слично мајци која се осећа ганута љубављу некога странца према детету своме.

Недеља четрнаеста по Духовдану у Барајеву

„И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи: Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом. И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи. Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.