БОГОСЛУЖЕЊА

Недеља Седма по Ваксрсу – Љуљаци

Седме недеље по Васкрсу, тј. прве недеље после Светог Вазнесења Господњег, Црква прославља Свете Оце Светог Првог Васељенског Сабора у Никеји 325. године, сазваног и одржаног под покровитељством Светог благоверног цара Константина Великог.

Празник Светог Јована Владимира у Лозници код Чачка

Празник Светог мученика и краља Јована Владимира у манастиру Црна Река је више од две деценије особито прослављан као слава манастирске капеле њему посвећене. Традиција посебног прослављања овог великог Угодника Божјег наставља се у нашој Епархији и у условима егзила и прогонства.

На дан када Црква прославља Свете равноапостолне цареве Константина и Јелену, велике угоднике Божије и ревнитеље за веру апостолску и отачку, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у мaнастиру Светог Претече у Љуљацима.

На овај велики и дивни празник Господњи, Свето Вазнесење Христово, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у Љуљачкој обитељи Светог Претече.

Његовом Преосвештенству саслуживало је седам јеромонаха и три јерођакона, клирика наше Епархије у егзилу.

Недеља слепога у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву

Благодаћу Божјом новоосновани манастир Светог Јустина Ћелијског, на очиглед свих који га посећују, постаје једна од многих српских светиња, тј. место у коме се наш светосавски народ окупља на Божанственим Литургијама и осталим Божјим службама, тражећи и налазећи духовну опскрбу и укрепљење.

У периоду од Васкрса до Спасовдана Црква у свом богослужбеном благочешћу свакодневно прославља Свето Васкрсење, док се током читаве године оно прославља сваке недеље.

У овом четрдесетодневном периоду Црква у свом пастирском, богослужбено-педагошком предању пажњи верника препоручује и износи оне моменте Христовог еванђелског чудодејства која разоткривајућу Његову божанску природу пројављују Његове васкрситељне силе и моћи, које подижу род људски и васкрсавају га из свих немоћи и болести, као и из оне највеће и најстрашније, а то је смрт.

У овим данима Васкршњег попразништва, Господ је дан празновања Светих Кирила и Методија у манастиру Светог оца Јустина Ћелијског Исповедника благословио лепим пролећним јутром, а братство и вернике благословио је празничном Светом архијерејском Литургијом, коју je служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Артемије, уз саслуживање братије ове свете обитељи и неколико клирика наше Епархије у егзилу.

У недељу самарјанке и на дан празновања преноса моштију Светог оца Николаја Мирликијског чудотворца, епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г.Г. Артемије служио је Свету архијерејску Литургију у манастиру Љуљаци уз саслуживање клира наше Епархије у егзилу.

Својим богонадахнутим и живописним речима Архијереј је у пуној љуљачкој цркви верницима појаснио смисао и значај јеванђелског догађаја везаног за жену самарјанку, а који се у данашњу, пету недељу по Васкрсу помиње и износи на духовну трпезу верним чадима Цркве Божије.

На данашњи дан славимо спомен преноса моштију великог светитеља Цркве Православне и великог угодника Божјег, Светог оца нашег Николаја Мирликијског чудотоворца.

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика тело овог Светитеља пренето је из Мира Ликијског у Бари, у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију.

Недеља друга по Васкрсу је посвећена женама Мироносицама, које врло рано у први дан недеље дођоше на гроб око изласка сунца. И говораху међу собом: „Ко ће нам одвалити камен од врата гроба?“ И погледавши видеше да камен беше одваљен, а беше врло велики. И ушавши у гроб, видеше младића обучена у белу хаљину где седи с десне стране, и уплашише се.