БОГОСЛУЖЕЊА

У Недељу месопусну, 19. фебруара ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у парохијском храму Светог Николаја Жичког у Црквенцу уз саслужење јереја Ивице Тасића и јерођакона Георгија (Радојичића). Ово је била прва Архијерејска Литургија у овом новооснованом парохијском храму.

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Г. Ксенофонт извршио је канонску посету манастиру Свих српских светитеља у селу Гринбаху у Аустрији. Том приликом Владика је служио свету архијерејску Литургију уз саслужење протосинђела Димитрија (Ђоковића), протосинђела Јова (Кадила) и јерођакона Георгија (Радојичића).

Када пo рођењу Господа нашег Исуса Христа прође четрдесет дана, и наврши се време законског очишћења, пречиста и преблагословена Дјева Мајка са својим светим заручником Јосифом пође из Витлејема у Јерусалим у храм Божји, носећи четрдесетодневног младенца Христа, да испуни двоструки закон Господњи: да се после порођаја очисти приношењем прописане жртве Богу и свештеничком молитвом, и да постави пред Господом првенца и да га откупи установљеном ценом.

Празник Света Три Јерарха свечано је прослављен у манастиру Свете Тројице у Кули Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт. Владики Ксенофонту су на Литургији саслуживали: Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г. Максим и више свештенослужитеља епархије.

На Бденију, уочи празника Света Три Јерарха, 11. фебруара, у манастиру Свете Тројице у Кули, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Луку (Костадиновића). Новом монаху Владика је дао монашко име Василије, по Светом Василију Великом.

Велики црквени празник Света Три Јерарха установљен је у време цара Алексија Комнена (1081 – 1108) и под тим именом Црква празнује успомену три велика Светитеља и учитеља васељене из IV века: Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог. Ова три Светитеља Цркве имају сваки посебно свој дан празновања у месецу јануару и то: Василије Велики 1.

У среду, 8. фебруара, у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама Светом Архијерејском Литургијом свечано је прослављен спомен Преподобних Ксенофонта, Марије, Јована и Аркадија. Дивни угодник Божији Преподобни Ксенофонт је небески заштитник Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Ксенофонта.

Великог светилника Цркве Божије и великог поборника Православља, Преподобног Максима Исповедника, Света Црква прославља 21 јануара/3. фебруара. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима.

Поводом храмовне славе, Преподобног Антонија Великог, 30. јануара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је, у истоименом манастиру у Темској код Пирота Свету Архијерејску Литургију уз саслужење више свештенослужитеља епархије.

Светој Архијерејској Литургији присуствовало је око 50 верника. Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које је у част Преподобног Антонија принело манастирско братство.

На Великом вечерњу, уочи празника Преподобног Антонија Великог, 29. јануара, у истоименом манастиру у Темској код Пирота, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме расофорног монаха ове обитељи Натанаила (Ћајића). Новом монаху Владика је дао монашко име Акакије, по Преподобном Акакију (празнује се 7.