БОГОСЛУЖЕЊА

Велики међу светим пророцима, Илија, захваљујући својој непоколебивој вери и ревности за Господа Бога, постао је и остао образ те непоколебиве ревности још пре Христа, и ево већ више од две хиљаде година након Христа. Сав његов живот био је у прогону, у страдању, али и у огњу вере као небеског и спаситељног дара Божјег, који порађа онај други огањ духовни – огањ благодатне ревности за чистоту вере отачке, једине вере у Јединога Бога у Тројици слављеног.

У селу Шести Габар, недалеко од Књажевца, налази се женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. У понедељак, 25. јула ове године, манастир је прославио своју прву храмовну славу Светом Архијерејеском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум.

Икона Пресвете Богородице Тројеручице је најпоштованија Богородичина икона у српском народу и једна од најпоштованијих у Православљу. Светој икони Тројеручици посвећен је мушки манастир епархије у егзилу у Мушветама на Златибору. На дан храмовне славе, 25. јула, у овом манастиру се традиционално одржава Сабор младости и родитељства.

Ова света и чудотворна икона Пресвете Богородице, звана „Тројеручица“, припадала је најпре светом Јовану Дамаскину. Када безбожни иконоборни цар Лав III Исавријанац (717- 741 г.) оклевета овог светог Јована, који беше ревносни заштитник светих икона, пред дамаским халифом (кнезом) за тобожњу издају државе и владара дамаског, халиф казни светог Јована јавним отсецањем његове десне руке.

Празник Светих мученика и бесребреника Козме и Дамјана у нашем народу је познат и као „Свети врачи“. Овим дивним мученицима Христовим и бесплатним лекарима посвећена је катакомба у Рготини код Бора. На дан њиховог спомена, 1/14. јула, катакомба је свечано прославила своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Хорепископ новобрдски и панонски Г.Г.

Празник светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан традиционално се саборно прославља у женском манастиру Светог Преображења Господњег у Леушићу на планини Рајац. Свету Архијерејску Литургију поводом овог великог светитељског празника служио је Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт.

Ако се за иједан празник светитеља Цркве Божије може рећи да је најзначајнији, и за Цркву и њено трајање најбитнији то је свакако празник светих апостола Петра и Павла. Зато за њих свети Јустин Ћелијски вели: „…наши вођи, наши бесмртни вођи – ко су? Свети Апостоли Петар и Павле и сви остали Свети Апостоли, и са њима и уз њих сви Светитељи“.

Манастир Светог Никите Ремезијанског у Вргудинцу је женски манастир Епархије рашко-призренске у егзилу. Спомен Светог Никите је на дан  Рођења светог Јована Крститеља, 24. јуна/7. јула. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе у манастиру је служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г.

Преподобног оца нашег Наума Охридског Чудотворца и равноапостолног просветитеља словенских народа Света Православна Црква прославља 3. јула. Овај дивни угодник Божји је небески заштитник Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума. Спомен Преподобног Наума Охридског свечано је прослављен у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву Светом Архијерејском Литургијом

На шест месеци пре свога јављања у Назарету Пресветој Деви Марији велики Гаврил, архангел Божји, јавио се првосвештенику Захарију у храму Јерусалимском. Пре него што је објавио чудесно зачеће безмужне девице, архангел је објавио чудесно зачеће бездетне старице. Захарије не поверова одмах речима весника Божјег, и зато му се језик веза немилом, и остаде нем све до осмог дана по рођењу Јовановом.