БОГОСЛУЖЕЊА

Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим, јашући на магарету, шест дана пре Пасхе

Пета недеља Часнога поста – Глувна посвећена је великој покајници и равноангелној светитељки Преподобној матери нашој Марији Египћанки. Ову велику угодницу Божију као своју Крсну славу прославља Информативна служба Епархије рашко-призренске у егзилу. На дан њеног спомена, у недељу 18. априла, Његово Преосвештенство Хорепископ хвостански и барајевски

Када се Пресветој Дјеви наврши једанаест година пребивања и служења при храму Јерусалимском, и четрнаест година од Рођења – када, дакле, ступи у 15-ту годину живота, саопштише јој свештеници, да по закону она не може више остати при храму, него треба да се обручи и ступи у брак.

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијереску Литургију у манастиру Пресвете Богородице Тројеручице у Мушветама уз саслужење протосинђела Доситеја (Вукосављевића), јеромонаха Леонтија (Кантара) и јерођакона Георгија (Радојичића).

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је у другу недељу Великог поста, 13/28. марта, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Преподобномученика Харитона Косовског у Сурдуку уз саслужење: протосинђела Иринеја(Ристића), јереја Бранка(Јованчевића), јерођакона Георгија (Радојичића) и  јерођакона Павла(Стојановића). Литургији је присуствовало око 300 светосаваца од којих су се неки причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

У среду друге недеље поста, 24. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију Пређеосвећених Дарова у манастиру Светог Николаја Мирликијског Чудотворца у Лозници код Чачака уз саслужење протосинђела Софронија (Ердељана) и јерођакона Георгија (Радојичића).

После Литургије Преосвећени Владика Ксенофонт извршио је чин резања славског колача и благосиљања жита које је принео протосинђел Софроније у част свог небеског заштитника Светог Софронија патријарха Јерусалимског.

У Недељу месопусну, 7. марта ове године, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву уз саслужење: Његовог Преосвештенства Хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума,

На Великом вечерњу, уочи Недеље месопусне, 6. марта ове године, у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт замонашио је у чин мале схиме искушеника ове обитељи Александра (Јовановића).

У Недељу о блудном сину, 28. фебруара, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Архангела Гаврила у Готовуши (Метохија) уз саслужење:

Стефан Немања, у монаштву назван Симеон, био је отац Светог Саве и утемељивач српске државе, зачетник благородне лозе Немањића, борац за чистоту Праве вере и искоренитељ јереси у својој земљи. Праведним владањем за време световног живота и богоугодним монашким подвигом, а свагда ревнујући за праву веру, удостојио се да буде прибројан реду преподобних.