БОГОСЛУЖЕЊА

Небо српске историје украшено је многим светлим звездама – светитељима из рода нашег. Међу њима најсјајнијом и најлепшом светлошћу блиста свети отац наш Сава. Све што је свето и честито у роду нашем одсјај је његове светитељске светлости. Ту светлост је он примио од Сунца Правде – Господа Христа.

На Јовањдан, 7/20. јануара, oве године, на гробљу манастира Св. Јована Крститеља у Љуљацима сахрањени су земни остаци новопредстављеног слуге Божијег протосинђела Јована Милојевића настојатеља катакомбног манастира Св. Архангела Михаила у Нишу.

Молитве за покој душе оца Јована најпре су узнесене од његове братије и верника у нишкој катакомби, где је тело, из нишке болнице, најпре пренесено, на Богојављење, 6/19.

Празник Крштења Господа Исуса Христа – Богојављење, свечано је прослављен у манастиру Св. Јована Крститеља у Љуљацима.

Свету Архијерејску Литургију тим поводом служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење архимандрита Варнаве (Димитријевића), јеромонаха Мартинијана (Ђурђевића) и јерођакона Паладија (Матића).

ХРИСТОС СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!
“Али долази час, и већ је ту, када ће се истински богомољци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац тражи да такви буду они који му се клањају. Бог је дух; и који му се клањају, у духу и истини треба да се клањају” (Јован 4:23-24).

Троструки празник – Обрезање Господа нашега Исуса Христа, Свети Василије Велики и Нова година, у манастиру Светог Јустина Ћелијског у Барајеву, свечано је прослављен Светом aрхијерејском Литургијом којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, уз саслужење 7 свештенослужитеља епархије.

У Недељу Светих Богоотаца, најближих сродника Христових по телу, 28. децембра/10. јануара, Његово Преосвештенство епископ рашко-призренски и косовско-метохијски у егзилу Г. Артемије, служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру св. Јована Крститеља у Љуљацима, уз саслужење 5 свештенослужитеља епархије. У својој архипастирској беседи Владика је истакао:

Трећи дан Божића, 27. децембар/9. јануар, Света Црква је посветила светом првомученику и архиђакону Стефану, дивном угоднику Божијем који је први пролио своју крв за Господа Христа. Свети Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу помагања сиротиње у Јерусалиму.

Пресвета Богородица је мајка Бога, и отуда мајка свега божанског, свега светог, свега небеског. Она нам је родила Бога као човека, као Богочовека, зато је Она часнија од Херувима и неупоредиво славнија од Серафима.

Божић је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог).

Велике тајне Божића српски народ је преточио у своје предивне и богате божићне обичаје, у којима су главна обележја: Бадњак, слама, чесница (божићни хлеб), положајник.