Празници

СИНАКСАРИ ВЕЛИКЕ СЕДМИЦЕ

Сваког од дана Велике Седмице врши се помен некога догађаја, или личности, или Еванђелске приче.

Догађај или Еванђелска прича описани су у богослужбеном тексту – Синаксару, који се налази у богослужбеној књизи Посни Триод.

С обзиром на значај дана Велике Седмице, свакоме од њих постоји посебна служба у Посном Триоду, која је углавном посвећена Еванђелској причи или догађају чији се помен врши.

{gall width=180 height=136}slicice/jovan-vladimir.jpg{/gall}На данашњи дан Православна Црква молитвено прославља дивнога међу Светима, Светог краља Јована Владимира.

Беше од рода кнежевског из Захумља. Деда му се зваше Хвалимир и отац Петрислав. Као владар мудар, милостив, кротак, девствен и храбар.

Усрдно се Богу мољаше и драговољно цркве зидаше и помагаше.

На данашњи дан славимо спомен преноса моштију великог светитеља Цркве Православне и великог угодника Божјег, Светог оца нашег Николаја Мирликијског чудотоворца.

У време цара Алексија Комнена и патријарха Николе Граматика тело овог Светитеља пренето је из Мира Ликијског у Бари, у Италији. То је урађено јер су муслимани били навалили на Ликију.

Другог дана по Божићу, Православна Црква слави Светог првомученика и архиђакона Стефана.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дела јеврејског народа који су живели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у време Стефановог мучеништва још увек није спознао истину Христовог учења.

БОЖИЋ

је први од дванаест великих хришћанских празника. Богослужбено име овог празника је – Рођење у телу Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа. Српски народни назив овог празника – Божић, настао је од речи Богић (=мали Бог). Због особитог значаја, у црквеним књигама назива се „Мала Пасха“, а Св.

На дан прослављања великог светитеља Цркве, светог Николаја Архиепископа Мирликијског Чудотворца, желећи нашим посетиоцима срећан празник и божанско укрепљење, доносимо опис житија светога Николаја из пера преподобног Јустина Поповића.