Јеванђеље о женама мироносицама
Марко 15, 43-47; 16, 7-8. Зач. 69.
Дивна је љубав живих према живима. Никад светлост сунца није тако дивна.
Дивна је и љубав живих према мртвима. Никад тиха месечина на језеру није тако дивна.
Рече Господ: Који једе моје тијело
и пије моју крв има живот вјечни,
и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54).
Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?
Јеванђеље о служби и страдању Сина Божијега
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.