Домаћи

Мој владика је први међу једнакима. Патријарх Србски. Нисам га бирала, тако ме је запало јер живим ту где живим, у Београду.

Кад сам постала свесна да је најбољи међу изабраним пастирима Господњим баш мој владика, тј. Митрополит београдско-карловачки итд. била сам задовољна и некако поносна.

Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имања и богатство, и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савјест, говорећи: „Сачуваћемо и спасти обитељ (манастир) и Господ ће нам опростити“. Несрећни и заслијепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити света обитељ (манастир) већ – голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.

Због изузетне актуелности доносимо интервју г-на Џејмса Бисета, објављен прошле године.

Г-н Бисет недвосмислено поручује и објашњава због чега Србија не треба да уђе у ЕУ, насупрот настојањима Тадићеве Владе и погубног става Патријарха Иринеја и Синодалаца, који то подржавају.

Под плаштом идолопоклонских медија истина се није успела сакрити, разни Џомићи и Јањићи иако лукаво саветовани нису дорасли ретком и појединачном сведочењу од Господа изабраних.

ПУТОПИС: ШТРПЦЕ – ПРИЗРЕН – ГРАЧАНИЦА

СВЕТИ САВА КАО УЧИТЕЉ СРБА У ПРАВОВЕРЈУ

Свети Сава је Србима оставио у аманет две основне обавезе, без којих се прави хришћански живот и опстанак у Србији не могу ни замислити.

Прва обавеза је – православно исповедање вере, које се потврђује свесрдним служењем црквенодуховним вредностима.

„Ој давори, ти Косово равно,
Шта си данас дочекало тужно…“

Занамела су звона Грачаничка. Занемела тишином која пара разум и досеже до сваког срца које Бога у себи носи. Занемела су људском злобом и слабошћу које се изливају из оних који су требали бити светилници и пастири СрБски.

„Чујте небеса и слушај земљо; јер Господ говори:
Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене.
Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега,
а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
Да грешног народа! (Ис 1, 2-4.)

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.