Домаћи

Пажљиви посматрач данашњих интегративних процеса може уочити прилично јасне паралеле између европских (ЕУ) интеграција и укључења православља у екуменистички покрет, са једне, и атлантских (НАТО) интеграција и уједињења православља са папизмом, са друге стране.

Као што су ЕУ интеграције настале ради побољшања заједничке позиције европских држава чланица у односу на друге велике светске субјекте – САД, Русију, Кину – тако су и екуменистичке интеграције настале спајањем више протестантских секти почетком 20.

Православна Народна Хришћанска Заједница
Братство Св. краља Милутина
Ш а б а ц
Е-mail: bratstvosvkraljmilutin@hotmail.rs
телефон: 064/59 89 273

Као што рече један наш велики духовник, Срби су кроз своју историју учинили много у славу Господа и за добробит свога народа и читавог света, али једно нису успели никад, а то је да се сложе.

Живимо у времену и на простору, где свеприсутна Ријеч Господња, громогласно проповеда истину из уста малог броја Њему верних, безбожним народима лопте овоземаљске.

Да није тешкоћа спознаје блиска само народима безбожним, неправославним, већ и оним што се православним зову, сведочи тренутно претпотопно и катастрофално стање у земљи нашој, по допуштењу Божјем.

Jеромонах Ксенофонт, сабрат ЕРП у егзилу, говори за „Глас са Цера“

Разговор водио: Милан Старчевић

Оче Ксенофонте, пре годину дана, када је одлуком Синода СПЦ-е преосвећени владика Артемија скинут са трона ЕРП, па све до последњег Сабора када је лишен епископског чина, тензије на њега и на монахе у егзилу не јењавају.

Зло време нам доноси и зле плодове, што се из приложеног може и видети.

Велико и тешко носиво бреме за наш Ловћенац, присуство јеретичких заједница, реформиста и римокатолика на освећењу Цркве наше Свети Петар Цетињски, ових дана баца највећу мрљу на наш преосвећени храм кога смо напокон толико желели и очекивали да загосподари, и напокон унесе мир и спокој овој нашој ветропрометној војвођанској пустари, званој Ловћенац.

Након јучерашњег објављивања на нашем сајту обавештења о раду Светлане Стевић, и начину на који газдује са новцем који многи приложници из земље и света шаљу за рад Народних кухиња на Косову и Метохији, у нашу Редакцију почела су да стижу писма читалаца који знају и друге податке о њеном раду.

Огуглали на поплаву свакојаких бесмислица и небулоза, желећи да заштитимо своје душе, после прочитаног наслова и неколико реченица које немају везе са разумним расуђивањем, a које су крцате „изобилном љубављу“, одустајемо од читања „белетристике“ која се све чешће појављује и на званичном сајту СПЦ и званичним новинама СПЦ.

ИЗГУБЉЕНЕ НАШЕ НАДЕ…

Три духовна чада аве Јустина: митрополит Амфилохије, владике Атанасије и Артемије, били су стуб, понос и нада Православља. Нарочито су се велике наде полагале у митрополита Амфилохија, кога су неки видели као будућег Његоша и Николаја. Али авај, шта се деси после рата са митроплитом Амфилохијем и владиком Атанасијем?

Помаже Бог оци православни,

Уместо заједничког пребивања у Христовој Цркви Православној, том јединству истинске љубави, у ововременом рату истине и лажи, сваким се треном међу нама продубљује све већи јаз, узрокован од стране оних духовника који од Цркве, Господа, својеумном филозофијом одступише.

Србија данас није први пут у ситуацији када треба да донесе једну судбоносну одлуку о својој будућности. Евро-атлантске интеграције – да, или не? Последњи пут Србија се нашла пред једном таквом сличном одлуком 1914 године, након што је Први светски рат већ био почео. Требало је одлучити о томе шта су ратни циљеви Србије.