ЈЕВАНЂЕЉЕ О ГОСПОДУ ВАСКРСИТЕЉУ
Лука 7, 11-16. Зач. 30.
Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ГОСПОДУ ВАСКРСИТЕЉУ
Лука 7, 11-16. Зач. 30.
Многи су се људи називали спаситељима човечанства, но ко од њих икад помисли да спасава човека од смрти?Много је у историји било победилаца, но ко од њих победи смрт?
ЈЕВАНЂЕЉЕ О САВРШЕНОМ МИЛОСРЂУ
Лука 6, 31-36. Зач. 26.
Кад би се људи сваки дан сећали милосрђа Божијег према себи и они би били милосрдни један према другом.Ништа тако не чини једнога човека немилосрдним као вера да нико нема милосрђа према њему. Нико? А где је Бог?
Лука 5, 1-11. Зач. 17.
Бог је дародавац свих добрих дарова. И сваки дар Божији је савршен, и то савршен у толикој мери да наводи људе на чуђење. Чудо и није ништа друго до дар Божији коме се људи чуде. А људи се чуде даровима Божијим због савршенства тих дарова.ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСТРАЈНОСТИ У ВЕРИ И МОЛИТВИ
Матеј 15, 21-28. Зач. 62
Нико не може осетити сласт добра без истрајности у добру. Јер на путу ка добру прво се сретају горчине па онда сласти.Сва је природа препуна поуке о истрајности. Зар би младе шибљике постале моћном шумом, кад би се уплашиле од ветрова и снегова?
Матеј 25, 14-30. Зач. 105.
Бог ствара неједнакост; људи ропћу на неједнакост. Јесу ли људи мудрији од Бога? Кад Бог ствара неједнакост, значи да је неједнакост мудрија и боља него једнакост.Бог ствара неједнакост због добра људи; људи не могу да виде своје добро у неједнакости.
Матеј 22, 35-46. Зач. 92.
Сваки онај који хоће да посрами Бога, посрамљује себе, а Богу даје прилику да се више прослави.И сваки ко ради на унижењу праведника, на крају крајева он унижава себе, а праведника већма уздиже.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О БРАКУ ЦАРЕВОГА СИНА
Матеј 22, 2-14. Зач. 89.
Бог жели, да човек верује у Њега више него ма у кога и ма шта у свету.
Бог жели, да се човек нада у Њега више него ма у кога и ма у шта у свету.
Матеј 21, 33-42. Зач. 87.
Ништа ружније у овом свету нема од неблагодарности, ништа увредљивије и душегубније. Јер шта може бити ружније него кад човек затаји и забашури учињено му добро дело? А шта ли тек ругобније него кад човек врати милост немилошћу, верност неверношћу, част бешчашћем, доброту подсмехом.Матеј 19, 16-26. Зач. 79.
Замислите, да се једна велика и горда лађа разбије на дубини морској и почне да тоне. Шта бива с путницима?
Један се хвата за неку даску, и држи се даске. Други се хвата за неко буре, и држи се бурета.