ЧЛАНЦИ

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ВЕЛИКОЈ ВЕРИ

Матеј, 8, 5-13. Зач. 25.

Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу пред Богом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасава праведник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубљеним местима.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЧИСТОТИ УМА

Матеј 6, 22-33. Зач. 18.

Од свих људи на земљи највећу одговорност пред Богом носи човек, који се назива хришћанином. Јер хришћанину је Бог највише дао, па ће највише од њега и тражити.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛЕДОВАЊУ ХРИСТУ

Матеј, 10, 32-38; 19, 27-30. зач. 38.

Шаље ли домаћин слугу за овцама ненахрањена?

Шаље ли отац сина на орање без плуга и волова?

Шаље ли војсковођ војника у бој без оружја?

Не шаље.

У наредном прилогу доносимо проширену верзију предавања светогорског монаха Саве Лавриота на тему – „Сабор на Криту (у месту Колимбари) – Свети и велики или јеретички и разбојнички?“ Предавање је одржано на Свеправославном Сабрању у манастиру Преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву, 22. априла 2018.

Уредништво

(Недeља Светих Отаца I Васељенског сабора)
ЈЕВАНЂЕЉЕ О МОЛИТВИ ГОСПОДА СПАСИТЕЉА ЗА НАС

Јован, 17, 1-13. Зач. 56.

Замислите, да видите ученике некога учитеља, о коме ви никад ништа нисте чули; видите их смерне, трезвене, мудре, вредне, послушне и испуњене сваком врлином под сунцем. Шта ћете ви мислити о њиховом учитељу?

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЧУДЕСНОМ ИСЦЕЛЕЊУ СЛЕПОРОЂЕНОГ

Јован 9, 1-38; Зач. 34.

Велики је Бог наш, и твори чудеса; и нигде нема краја причи о чудесима Његовим. Нема очију, које су догледале сва та чудеса; нити има језика, који их је избројао; нити има ума, који их је схватио.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ДАРОДАВЦУ ВОДЕ ЖИВЕ И О ЖЕНИ САМАРЈАНЦИ

Јов. 4, 5-42. Зач. 12.

Као што кошута чезне за изворима водним, тако душа моја чезне за тобом, Боже! Жедна је душа моја Бога, Бога живога (Пс. 41, 1-2)! Ово није усклик некога сиромаха и простака, који није имао могућности да своју душу запоји мудрошћу људском, светским знањем и умењем, философијом и уметношћу, познавањем танких нити, из којих је изаткан живот човека и живот природе.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЧУДУ У ВИТЕЗДИ

Јован 5, 1-15. Зач. 14.

Благо човеку који са стрпљењем и надом у Бога подноси сва страдања у овом животу! Његов један дан претегнуће на мерилима небесним месеце и године безбожника, који, или се весели без страдања, или страда без стрпљења и наде у Бога.