ЧЛАНЦИ

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ОПРАШТАЊУ

Матеј 18, 23-35. Зач. 77.

Када је Господ Исус Христос умирао на Крсту, Он се и у самртним мукама трудио, да буде од користи људима. Не мислећи о себи него о људима, Он је издишући изрекао једну од највећих поука, коју је уопште дао човечјем роду.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О НЕМОЋИ НЕВЕРОВАЊА И МОЋИ ВЕРЕ

Матеј 17, 14-23. Зач. 72.

Од када је света и века сви народи на земљи веровали су, да постоји духовни свет, да постоје невидљиви духови. Само су се многи народи варали у томе, што су злим духовима приписивали већу моћ него добрим, и што су временом зле духове прогласили боговима, подизали им храмове, приносили жртве и молитве, и очекивали од њих све.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЈАЧЕМ ОД ПРИРОДЕ

Матеј 14, 22-34. Зач. 59.

Победник је Бог наш, и све добре и трајне победе од краја до краја времена припадају Њему.

Он побеђује неред у васиони и установљава ред.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О УМНОЖИТЕЉУ ХЛЕБА У ПУСТИЊИ

Матеј 14, 14-22. Зач. 58.

Свевишњи Бог све што твори, твори целисходно. Ништа у Његовим делима нема бесциљно, непотребно и излишно.

Зашто неки људи тако бесциљно ходе и толико бесциљних послова послују? Зато што не знају циљ свога живота, ни мету свога путовања.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ИСЦЕЉЕНИМ И НЕИСЦЕЉИВИМ СЛЕПЦИМА

Матеј 9, 27-35. Зач. 33.

Првостворени човек живео је као и ангели од гледања у Бога; његови потомци, после греха, живели су од вере у Бога. Они којима је затворено гледање а није отворена вера, не могу се рачунати у живе, јер немају везе са Животом; чиме ће, дакле, живети?

ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАДОСТИ И ЗЛУРАДОСТИ

Матеј 9, 1-8. Зач. 29.

Не радовати се туђем добру јесте једна од најнедостојнијих одлика огрубеле од греха душе људске.

Шта то сунце учи људе од јутра до мрака? Људи, радујте се добру, и та ће вас радост учинити боговима!

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СПАСЕЊУ ЧОВЕКА И ПРОПАСТИ СВИЊА

Матеј 8, 28-34; 9, 1 (Зачало 28)

У чинише људи неправду према Богу, па се они расрдише на Бога. О, људи, ко има право на кога да се срди?

Затворише безбожни уста и помислише: да не спомињемо име Божије, да би га нестало из овога света!

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ВЕЛИКОЈ ВЕРИ

Матеј, 8, 5-13. Зач. 25.

Ако се човек не испуни дубоким смирењем, кротошћу, понизношћу и послушношћу пред Богом, како ће се спасти? Како ће се спасти безбожник и грешник, кад се једва спасава праведник (I Петр. 4, 18)? Не задржава се вода на високим литицама планинским, него на ниским, равним и удубљеним местима.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЧИСТОТИ УМА

Матеј 6, 22-33. Зач. 18.

Од свих људи на земљи највећу одговорност пред Богом носи човек, који се назива хришћанином. Јер хришћанину је Бог највише дао, па ће највише од њега и тражити.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛЕДОВАЊУ ХРИСТУ

Матеј, 10, 32-38; 19, 27-30. зач. 38.

Шаље ли домаћин слугу за овцама ненахрањена?

Шаље ли отац сина на орање без плуга и волова?

Шаље ли војсковођ војника у бој без оружја?

Не шаље.