ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЖЕНАМА МИРОНОСИЦАМА
Марко 15, 43-47; 16, 7-8. Зач. 69.
Дивна је љубав живих према живима. Никад светлост сунца није тако дивна.
Дивна је и љубав живих према мртвима. Никад тиха месечина на језеру није тако дивна.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О ЖЕНАМА МИРОНОСИЦАМА
Марко 15, 43-47; 16, 7-8. Зач. 69.
Дивна је љубав живих према живима. Никад светлост сунца није тако дивна.
Дивна је и љубав живих према мртвима. Никад тиха месечина на језеру није тако дивна.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СУМЊИ И ВЕРИ АПОСТОЛА ТОМЕ
Јован 20, 19-31. Зач. 65.
Како је диван однос мајке и детета! С једне стране љубав и жртва, с друге стране вера и послушност.
Има ли неког другог пута к срећи за дете осим да верује мајци и слуша мајку?
Драга браћо и сестре, децо православна,
Позван сам да вам говорим данас, у овај последњи дан Часнога поста.
Православни светитељи од старине прописали су овај седмонедељни пост, да нам послужи као припрема за велико весеље, за Васкрсну радост.
Један од војника прободе му ребра копљем,
и одмах изиђе крв и вода (Јов. 19)
Ево дана који је сав ноћ.
Одсуство сунца на небу и одсуство разума и срца на земљи направило је од овога дана најцрњу и најстрашнију ноћ на точку времена.
Рече Господ: Који једе моје тијело
и пије моју крв има живот вјечни,
и ја ћу га васкрснути у последњи дан (Јов. 6, 54).
Простре блудница косе пред Тебе Господе,
пружи Јуда руке безаконицима;
она да прими опроштај,
а овај да прими сребрнике.
Тада ће царство небеско бити
као десет дјевојака (Мат. 25)
Да ли сте икад видели човека на смрт осуђена, који не брине о себи него о онима који га воде на губилиште? Да ли би могли назвати човеком онога који би ходећи на вешала пружао журно храну и пиће својим џелатима да они не остану гладни и жедни, а сам на себе не би ни помислио?
И завиђаху браћа Јосифу…
и продадоше Јосифа Исмаилћанима за двадесет сребрника;
и они одведоше Јосифа у Мисир (1. Мојс. 37).
ЈЕВАНЂЕЉЕ О РАЗДЕЛЕЊУ СТАДА У ПРИСУСТВУ ПАСТИРА
Јов. 12, 1-18. Зач. 41.
Ко доноси радост дому једном? Добар гост.
Ко доноси још већу радост дому једном? Пријатељ дома.
ЈЕВАНЂЕЉЕ О СЛУЖБИ И СТРАДАЊУ СИНА БОЖИЈЕГА
Марко, 10, 32-45. Зач. 47.
Смирење Господа нашега Исуса Христа исто је онако за дивљење као и Његова чудеса, укупно са васкрсењем, чудом над чудима. Обукавши Себе у скрушено и ропско тело човечје Он је постао слуга слугама Својим.