ЧЛАНЦИ

Ставови старца Пајсија Светогорца о Ционизму сабрани су и приказани на једном листићу посвећеном само тој теми.

То су делови његових поука изабрани из разних књига о њему.

С обзиром да је тема од суштинског значаја за разумевање многих догађања, и посебно односа према Цркви, ставови једног Старца Светогорца, несумњиво просвећеног благодаћу Божијом, у томе могу много помоћи.

Група Православних хришћана из Грчке, желећи да пружи свој допринос обавештавању Православних верника о суштини, циљевима, методима и генерално опасностима од Екуменизма, одлучила се да то уради на један особен начин.

Почели су са припремом и објављивањем кратких и лако разумљивих текстова, праћених фотографијама, који износе екуменистичке ставове, и затим паралелно доказују њихову неодрживост, нетачност, неисправност.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О ПРВЕНЦУ

Матеј 1, 18-25. Зач. 2.

Ко са послушношћу и смирењем приђе Господу Исусу Христу, тај неће никада више пожелети, да се одвоји од Њега.

Почетна вежбања регрута за војску Христову јесу вежбања у послушности и смирењу.

Сећамо ли се Матавуљевог Пилипенде

Кад год чујем наша свештена лица да похвално говоре о свејереси званој екуменизам, сетим се Матавуљеве приче „Пилипенда“ и њених јунака – богобојажљивих сиромаха, Пилипа Баклине и жене му Јеле. Њихов тадашњи положај (1843) у горњој Далмацији могао би да се упореди са садашњим положајем српског народа.

Из манастира Тврдоша освануло је писмо на сајту СПЦ. Ко би га други писао него сива еминенција Цркве, умировљени Епископ Атанасије Јевтић.

Занимљива је репутација манастира Тврдош. Пре само годину дана, игуман манастира Тврдош отац Сава Мирић, члан управног одбора фирме Агрокоп, био је на одмору на Хавајима.

ВАСЕЉЕНСКА ЦРКВА И НАРОДНОСТИ (1900-1923)[1]

(Мој некадањи сан и савремена стварност)[2]

На Бадњи Дан и Богојављење, а тако исто и у Недељу Православља, када протођакон говори многољетије „Најсветијим Патријарсима Православним: Цариградском, Александријском, Антиохијском и Јерусалимском – увек се примећује оно хришћанско одушевљење синова Цркве, које их у тим тренуцима побуђује да високо подижу руку за крсни знак и прошире свој разнежени поглед, као да желе да њиме обухвате све те удаљене свештене градове и храмове, у којима прејемници Божанских Апостола „утврђују Православље“.

Када се 2003. године на сахрани покојног Премијера др Зорана Ђинђића, појавио Митрополит Амфилохије Радовић, породица и пријатељи покојног Премијера били су у шоку, због беседе коју је Митрополит одржао. Није ни чудо што се Митрополит још онда показао одличан у „Станиславски систему“. Глумци који користе овај систем дубоко анализирају мотивацију улоге коју играју.

Ових дана дигла се велика прашина око интервјуа који је Владика Артемије дао инфо-служби Епархије у Езгилу. Епископ је одговорио на многа питања око којих је било разних недоумица, препирања на разним форумима и сајтовима.  На једном порталу, на пример, читава расправа је избила око тога да ли је Свето Причешће код Епископа из Српске Православне Цркве „отров у чаши“.

ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГА

Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. Дела Апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте.

Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти.

Из Мале Азије је 1922. заједно са избеглицама стигао и један грчки дечак, сироче, по имену Симеон. Настанио се у Пиреју у једној бараци и тамо одрастао сам. Имао је колица и радио је као носач, преносећи ствари у Пирејској луци. Био је неписмен и знао само основне ствари о вери.