ЧЛАНЦИ

Комарац треба да говори о узлетима и полетима орла. Највећег Српског орла у историји Српског народа и овог светог краја. Шта комарац може да одзуји? Шта!? Шта свећица да каже о Сунцу? Како ће свећица да хвали Сунце? Опростите, али сви данашњи Срби — ситне смо мале свећице, а Сунце, запловило по српскоме небу, друго сунце, је Свети Владика Николај.

4. „Технички преговори“ и сукцесија

Технички преговори су настали као резултат прећутне сагласности Београда да је коначни статус Косова решен и да се ради „бољег живота свих становника“ треба договорити и реализовати Ахтисаријев план који предвиђа специјални статус српских енклава и културних и верских објеката који се са режимске стране уобличио и јавно објавио кроз компатибилни „План од 4 тачке“ Б.

Лутао сам светом као и сваки човек кога је занимало само овоземаљско. Од града до града од државе до државе. Волео сам све да видим и свакога да упознам. Нисам живео ни боље ни горе од осталих људи. Веровао сам у Бога, али се моја вера заснивала на по неком одласку у цркву, и посту за Велики петак.

У последње време, а нарочито у вези са предстојећим изборима, актуелизовано је старо питање веза дијаспоре са Србијом, као и остварења политичких и имовинских права српске дијаспоре. Од стране државе, изражава се жеља за повећањем новчаних доприноса дијаспоре Србији (који ни сада нису били мали – али то су, углавном, новчане дознаке сродницима).

Родио се 1926. на једном острву у јужном Егеју. Читаво детињство провео је играјући се са хришћанском децом, иако је сам био Муслиман. Уочи хришћанских празника заједно са децом из села певао је празничне песмице и свирао на својој фрули. Кућа у којој је живео била је обична штала.

(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)

Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:

„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!

Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета

Непостојање и недосезање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика и културе због недостатка доказа о важним догађајима, одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на њихову свест и праксу у тој области.

Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије

1. Завера и издаја

На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања. Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.

(Краљевина) Србија је у своју последњу мирну годину у XX веку (1911-у), ушла са свим својим државним и националним симболима: Уставом, српском заставом, српским грбом, српском химном и српским језиком са српским писмом – ћирилицом. После тога су наступиле године ослободилачких (према некима – чак и освајачких), одбрамбених, затим грађанских… ратова, тешке погибије и политичке пертурбације, по Србију погибељног, уклетог XX века.

ЈЕВАНЂЕЉЕ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.

Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.