Почетна / ЧЛАНЦИ (страна 48)

ЧЛАНЦИ

Његош и Ловћен

(Поводом 40 година од другог рушења Његошеве капеле на Ловћену)

Највећи живи српски песник, Матија Бећковић, на почетку своје поеме „Лелек мене“, говорећи о највећем песнику у историји рода српског, каже:

„Боже драги, нема већег чуда
Но што пишу послије Његоша
На врху је само једно мјесто
И никад се неће упразнити
А горему ниђе краја нема!

Љубиша В: Да ли је ћирилица плански препуштена тихом изумирању

Језик и писмо као нерешено питање српског идентитета

Непостојање и недосезање истине о српском језику и писму у другој половини 20. века и даље озбиљно трауматизује грађане Србије осетљиве на кључна питања српског језика и културе због недостатка доказа о важним догађајима, одлукама и дубоким променама које су дугорочно утицале на њихову свест и праксу у тој области.

Предраг Лепетић: Против народа и државе (1)

Анализа деструкције Србије и процеса отуђења Косова и Метохије


1. Завера и издаја

На виделу је континуирано урушавање позиција своје државе према делу територије и народа, Косову и Метохији, његовог статуса, права и фактичког стања. Уз све изговоре и рационализације на крају остаје коначни избор своје отаџбине, одбране државе и народа уједно важећег унутрашњег и међународног правног поретка, Устава и Резулуције 1244 СБ УН или предаје, окупације и сарадње са окупатором у растакању државе и жртвовању народа.

Василије К: Нико нема што Србин имаде – два писма у правопису

(Краљевина) Србија је у своју последњу мирну годину у XX веку (1911-у), ушла са свим својим државним и националним симболима: Уставом, српском заставом, српским грбом, српском химном и српским језиком са српским писмом – ћирилицом. После тога су наступиле године ослободилачких (према некима – чак и освајачких), одбрамбених, затим грађанских… ратова, тешке погибије и политичке пертурбације, по Србију погибељног, уклетог XX века.

Свети владика Николај: Благовести

ЈЕВАНЂЕЉЕ АРХАНГЕЛА ГАВРИЛА

Лука, 1, 24-28. Зач. 3.

Сунце се огледа у чистој води, и небо у чистом срцу.

Много домова има Бог Дух Свети у овој пространој васиони, али чисто срце човечје дом је Његове највеће радости. Ово је управо Његов дом, све остало су само Његове радионице.

Један другачији празник

Сведочанство Митрополита Лемеског г.г. Атанасија о Старцу Пајсију

Посетио сам старца септембра 1977, био је понедељак, уочи Воздвижења Часног Крста. Закуцао сам на врата веома рано изјутра, Старац ми је отворио. Био је веома радостан и расположен. „А, лепо је да си стигао ђаконе“, рече, „сутра је празник.

Свети владика Николај: Недеља трећа Великог Поста

ЈЕВАНЂЕЉЕ О КРСТУ И СПАСЕЊУ ДУШЕ

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи.

В. Клефтакис: Србија, латиница и „латиница“

Lj – nj – dž – (gj)? Како чудан почетак! Шта ће ова латинична слова у њему, шта је оно у загради и зашто знак питања?

Много питања! Та слова уствари нису права, општепозната (англосаксонска/немачка/француска….) латиница. То су слова хрватске (латиничне) абецеде/гајевице која се у Србији упорно (случајно, или намерно?)