Почетна / ЧЛАНЦИ (страна 48)

ЧЛАНЦИ

Један другачији празник

Сведочанство Митрополита Лемеског г.г. Атанасија о Старцу Пајсију

Посетио сам старца септембра 1977, био је понедељак, уочи Воздвижења Часног Крста. Закуцао сам на врата веома рано изјутра, Старац ми је отворио. Био је веома радостан и расположен. „А, лепо је да си стигао ђаконе“, рече, „сутра је празник.

Свети владика Николај: Недеља трећа Великог Поста

ЈЕВАНЂЕЉЕ О КРСТУ И СПАСЕЊУ ДУШЕ

Марко 8. 34-38; 9, 1. Зач. 3.

Велика је сила Истине, и ништа у свету не може одолети тој сили.

Велика је лековитост Истине, и нема никакве муке ни немоћи у свету, од које Истина није лек.

У својој муци и немоћи болесници траже лекара који ће им дати лек од муке и немоћи.

В. Клефтакис: Србија, латиница и „латиница“

Lj – nj – dž – (gj)? Како чудан почетак! Шта ће ова латинична слова у њему, шта је оно у загради и зашто знак питања?

Много питања! Та слова уствари нису права, општепозната (англосаксонска/немачка/француска….) латиница. То су слова хрватске (латиничне) абецеде/гајевице која се у Србији упорно (случајно, или намерно?)

Александар Ђикић: Да ли Видоје добро види?

{gall width=180 height=124}slicice/barricade.jpg{/gall}

Кад су дошли по Крајину, нисам се бунио.
Кад су дошли по Босну, нисам се бунио.
Кад су дошли по Косово, нисам се бунио.
Кад су дошли по Шумадију,
није преостало никога да се побуни.

(Са једног београдског графита)

Готово да је немогуће писати о једној врућој теми, о нечему што се ових дана на Косову и око Косова пред нама одиграва, а не подсетити се да смо тачно пре две године на овим странама писали о једној другој врућој теми; о догађањима у епархији Рашко-призренској, односно о тзв.

Предраг Остојић: О промени назива једне улице

Други светски рат је неком „Велики отаџбински“, а неком историјска трагедија

Сваку част одајући светом Цару Николају другом Романову и свој царској Русији, садашњој Руској Федерацији, председнику Медведеву и премијеру Путину, амбасадору Конузину, браћи Русима – целом руском честитом народу, али не и безбожницима и злочинцима којих као кукоља увек свуда има, ипак осећамо дужност разјаснити природу два различита гледишта, руско и српско, на догађаје везане за Други светски рат.



Никола Т: Колико кошта ћирилица?

Како је најстарији лист сахранио најстарије писмо на Балкану

Част Јавном медијском сервису европске Србије, али већ смо навикли на то да се српски медији, издавачи, компаније и рекламне агенције сете ћирилице само када о Божићу и Васкрсу на ТВ џинглове, огласе у новинама и празничне честитке треба написати „Христос се роди/васкрсе“, а у свим осталим ситуацијама исту користе скоро искључиво као средство исмевања балканског примитивизма, простаклука и нешколованости.

irineji

Ајте ви ајте, ја ћу кад се ви вратите!

Покрај реке Глине под Петровом Гором живели су Кордунаши, некада Срби православне вере. Једнога дана, моја баба Марика седећи пред кућом угледа жене како у новоме `руву` иду ка цркви.

Жене је позваше „Ајмо Маро на УНИЈУ!“