На адресу Уредништва стигло је писмо г-на М. М. Јовића упућено сајту www.borbazaveru.com.
Писмо доносимо у наставку.
Следити Истину Христа је пут једини који води животу вечном
Шта је смисао живота наших?
Сврха и суштина живота људског, је спознати пут истински, који води вечном животу.
Али, како га спознати?!
Да ли човек сме живети и умрети без спознања, Истине, и колико је скупо плаћен откуп греха, зарад спасења његовог.
Ево још једне усијане теме на којој се сукобљавају антиекуменисти, а паписти задовољно трљају руке мислећи да је зло семе раздора посејано међу нама. Покушаћу да и ја, као један од многобројних цивила „артемита“ кажем шта о томе мислим држећи се подаље од теолошке (пре)учености.
Једна двослојна реч огромне тежине изазвала је велику жалост прогнаних монаха косовских и многих верних лаика, а у некима и гнев.
На празник Светог Великомученика Георгија, прочитах текст који ме је инспирисао да напишем ово што сада читате. Дуже време пратим рад портала „Борба за веру“, где су форсирани текстови господина Владимира Димитријевића. Неки људи су га препознали као „бранитеља Владике Артемија“, док су неки од увек сумњали у то.
Темељ саборности Цркве јесте вера, а не некаква „канонска“ исправност или обредна истоветност.
Канони без праве вере не могу бити гаранти „саборности“, јер извиру из вере. Зато се над њима врши насиље кроз селекцију на подобне и неподобне.
Обред[1], сам по себи, под геслом враћања обреду старе Цркве и Отаца, без повратка вери Цркве и вери Отаца, јесте беживотна љуска.
ОБРАЋАЊЕ ЊЕГОВОЈ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХУ ИРИНЕЈУ
РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА – ВЛАДА У ПРОГОНСТВУ
11080 Земун, Магистратски трг 3
Тел. 3077-028, vladarsk@gmail.com
Бр. 1219/10 – 24. 08. 2010.