Почетна / ЧЛАНЦИ (страна 58)

ЧЛАНЦИ

Светлана Стевић – нова открића

Након јучерашњег објављивања на нашем сајту обавештења о раду Светлане Стевић, и начину на који газдује са новцем који многи приложници из земље и света шаљу за рад Народних кухиња на Косову и Метохији, у нашу Редакцију почела су да стижу писма читалаца који знају и друге податке о њеном раду.

Горица Т: Размишљање „припростих верника Артемијеве секте“

Огуглали на поплаву свакојаких бесмислица и небулоза, желећи да заштитимо своје душе, после прочитаног наслова и неколико реченица које немају везе са разумним расуђивањем, a које су крцате „изобилном љубављу“, одустајемо од читања „белетристике“ која се све чешће појављује и на званичном сајту СПЦ и званичним новинама СПЦ.

Др Десанка Крстић: Писмо Митрополиту Амфилохију

ИЗГУБЉЕНЕ НАШЕ НАДЕ…

Три духовна чада аве Јустина: митрополит Амфилохије, владике Атанасије и Артемије, били су стуб, понос и нада Православља. Нарочито су се велике наде полагале у митрополита Амфилохија, кога су неки видели као будућег Његоша и Николаја. Али авај, шта се деси после рата са митроплитом Амфилохијем и владиком Атанасијем?

Писмо Пустињака Подвижника

 

Недавно смо објавили интервју који је грчка агенција Ромфеа обавила са г-ном А. Јевтићем.

Интервју, објављен 15. јуна 2010, изазвао је тада велику пажњу грчке црквене јавности.

Доносимо у наставку писмо Пустињака Подвижника настало поводом поменутог интервјуа.

Црква као заједница обожења

Са сајта Православни Апологет доносимо превод текста о еклисиологији светог Григорија Паламе, и коментар Уредништва о одлуци рашчињења Епископа Артемија.

Еклисиологија светог Григорија Паламе[1]

Већ смо говорили о томе, да се кроз учешће у Христовим тајнама човек причешћује Његовом нетварном енергијом и сједињује с њим у једно тело и један дух.

Пејовић П: Отворено писмо Православном Свештенику СПЦ

Помаже Бог оци православни,

Уместо заједничког пребивања у Христовој Цркви Православној, том јединству истинске љубави, у ововременом рату истине и лажи, сваким се треном међу нама продубљује све већи јаз, узрокован од стране оних духовника који од Цркве, Господа, својеумном филозофијом одступише.

Једна историјска паралела: Јужнословенске и Евроатланске интеграције

Србија данас није први пут у ситуацији када треба да донесе једну судбоносну одлуку о својој будућности. Евро-атлантске интеграције – да, или не? Последњи пут Србија се нашла пред једном таквом сличном одлуком 1914 године, након што је Први светски рат већ био почео. Требало је одлучити о томе шта су ратни циљеви Србије.