ЧЛАНЦИ

ПУТОПИС: ШТРПЦЕ – ПРИЗРЕН – ГРАЧАНИЦА

СВЕТИ САВА КАО УЧИТЕЉ СРБА У ПРАВОВЕРЈУ

Свети Сава је Србима оставио у аманет две основне обавезе, без којих се прави хришћански живот и опстанак у Србији не могу ни замислити.

Прва обавеза је – православно исповедање вере, које се потврђује свесрдним служењем црквенодуховним вредностима.

„Ој давори, ти Косово равно,
Шта си данас дочекало тужно…“

Занамела су звона Грачаничка. Занемела тишином која пара разум и досеже до сваког срца које Бога у себи носи. Занемела су људском злобом и слабошћу које се изливају из оних који су требали бити светилници и пастири СрБски.

„Чујте небеса и слушај земљо; јер Господ говори:
Синове одгојих и подигох, а они се одвргоше од мене.
Во познаје господара својега и магарац јасле господара својега,
а Израиљ не познаје, народ мој не разумије.
Да грешног народа! (Ис 1, 2-4.)

ПУТ И СТРАНПУТИЦА

Бог се јави!

У Име Оца И Сина и Светога Духа

Браћо и сестре Светосавци будући да се свакодневно додају клевете на клевете и да се зло умножава осећам дужност и потребу да Вама Боготражитељима упутим пар речи а Ви поступите по разуму своме и по слободној вољи од Господа вам дарованој.

Дешавања у вези са питањем „случај Артемије“ дугогодишња су, бременита и мало коме непозната. У томе се исувише далеко стигло тако да сада више треба размишљати о изазваним последицама него о измишљеним узроцима тог случаја. Јер, о узроцима су више мислили утицајни појединци из црквених и политичких кругова.

ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ!

Наш Владико Свети. Као што је некада Ирод тражио душу детињу да је погуби, душу Богомладенца Исуса Христа, који се ради нашег спасења као Истинити Бог и као Истинити Човјек, као Истинити Богочовјек понизио толико пуно до обличја слуге и родио се као дијете у „пећини Витлемејској“ прослављен од Бога Оца и све војске Небеске, уз пјесму Анђелску „Слава Богу на висини…“ и почаст људи: мудраца са Истока који дођоше да му се поклоне и да Новорођеног Богомладенца Исуса Христа као Спаситеља

Кренимо на сабор Небеске Србије

Духовно – национални центар „Свети владика Николај“
Јошева, под Цером

Није мали број Срба који сматра да се наша држава и нација налазе у најтежем стању од свога постанка. Србски народ је, заиста, данас прикован на крст, жалећи се на свој „Велики петак“.

Данас је мода у Србији да се говори о свему безначајном и безвредном. Данас су фарме и велики брат, сурвајвери и остале скаредности главна „духовна храна“ становништву Србије и главни васпитачи српске деце и младежи.

Не говори се о породици, о љубави и срећи породичној.

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

У наставку доносимо неколико писама, обраћања и поетских остварења читалаца сајта Епархије рашко-призренске.