Страни

У име Оца и Сина и Светог Духа! Христос васкрсе!

Честитам вам, драга браћо и сестре, велики, радосни празник, светску радост

САВЕТИ МИТРОПОЛИТА ФЛОРИНЕ АВГУСТИНА КАНДИОТИСА 

Православним хришћанима да распознају добре епископе и благочестиве свештенике

Налазимо се у тешким временима и требало би хришћани да пазе. Рђави пастири су, каже апостол Павле, „грабљиви вуци међу вама који не штеде стада” (Дап. 20, 29). У наше дане славољубиви и недостојни клирици, уместо рашчињења, примили су унапређење и заузели високе црквене положаје!!!

Византијско појање освећује човека без крви[1]. Једно важно исцељујуће средство за измучену душу палога човека, острашћенога, јесте заиста Византијско појање. Због тога је учио мудри лекар душа Старац: „Византијско појање је веома корисно. Ниједан хришћанин не би требало да постоји а да не познаје византијско појање.

„Права Анти-човека“ уместо „права Човека“

Са почетком светске кризе 2008. и отвореним проглашавањем од стране светске елите да је „нови светски поредак“ неопходан, политика учвршћивања „права“ содомита је прешла на виши ниво. Прво – достигла је светске сразмере, друго – под оправдањем да се води борба са хомофобијом она је добила облик агресивног гушења и истискивања традиционалних вредности.

Содомитски „бракови“ као средство уништења породице

Главно средство за санкционисање посебног положаја содомита у друштву постало је њихово истицање идеје о потпуном одбацивању институције породице, коју они називају заосталом појавом која је своје одживела. Међутим, пошто су схватили да тај захтев неће лако проћи они су променили тактику и почели активно да се залажу за озакоњивање „бракова“ особа истог пола, са циљем да изнутра униште институцију брака.

„Квир“ – револуција: од једнакости полова ка њиховом укидању

Крај осамдесетих и почетак 90. година је истовремено означио озбиљне промене у самом содомитском друштву, у коме су се појавиле две струје. Једна је уједињавала гејеве и лезбејке, који признају мушки и женски пол, и успевају да прихвате избор, док друга категорично негира сам принцип различитости полова и хетеросексуалност као такву.

Болест постаје нормална ствар

Одлучујуће промене у духовном животу западног друштва почеле су да се дешавају већ у другој половини 20. века, што је било повезано са „културном и сексуалном револуцијом“ која се појавила у САД и која је објавила отворени рат свим традиционалним вредностима, нормама и принципима.

Исто такво дуалистичко виђење света и однос према породици и браку наследно је предато и новоманихејским сектама – павликијанима и богумилима, који су доцније названи катари, а чију су праксу у народу називали дословно – спавање мушкарца са мушкарцем (рус. мужеложество). Исти је грех био проширен и међу витезовима из реда темплара.

Који претворише истину Божију у лаж и веома поштоваше и послужише твар уместо Творца који је благословен во век. Амин. Зато их предаде Бог у срамне сласти, јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно; тако и људи, оставивши путно употребљавање женскога пола, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

ВАСЕЉЕНСКА ЦРКВА И НАРОДНОСТИ (1900-1923)[1]

(Мој некадањи сан и савремена стварност)[2]

На Бадњи Дан и Богојављење, а тако исто и у Недељу Православља, када протођакон говори многољетије „Најсветијим Патријарсима Православним: Цариградском, Александријском, Антиохијском и Јерусалимском – увек се примећује оно хришћанско одушевљење синова Цркве, које их у тим тренуцима побуђује да високо подижу руку за крсни знак и прошире свој разнежени поглед, као да желе да њиме обухвате све те удаљене свештене градове и храмове, у којима прејемници Божанских Апостола „утврђују Православље“.