ЕПАРХИЈА

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 119-147

Како je суштина на терену била друкчија, било је врло важно у борби за остваривање крхких националних циљева обезбедити подршку оних који имају највише снаге да то учине, a то су земље Запада.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 119-147

Религиозни Јевреји, у остваривању идеје свога повратка у обећану земљу, морају да обнове храм, да би испунили своју веру. Зато су вођени сви ратови око источног Јерусалима, где се Ал Акса налази.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 119-147

Последње изјаве високих званичника НАТО пакта да будућност КиМ треба да буде независна држава постала је доминантна чињеница. Она се види на телевизији, слуша на радију, чита у новинама и јасно чује у преговорима са искренијим представницима западне војне алијансе[1].

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 147-150

ПОЛИТИКА, 17. МАРТ 2006. ГОДИНЕ

(Интегрална верзија. Због недостатка простора, интервју објављен у „Политици“ је скраћен.)

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2005, број 4 (52), стр. 87-94

Преговори о будућем статусу Косова и Метохије су почели и све је јасније да је голема већина у светским медијима, да не спомињемо владу САД и њене савезнике, за то да српска покрајина Косово и Метохија, која је од рата 1999.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2005, број 4 (52), стр. 81-86

„Победа џихада на Косову био би локални тријумф који би повео Муслимане ка даљим победама. Подсетићу вас да смо ми у својој земљи искусили пет векова шеријатског закона, и нико не зна ни број ни имена свих мученика пострадалих за то време.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2005, број 1-2 (49-50), стр. 125-130

Видовдан је у историји српској вододелница и мерило. Он дели нашу историју на догађаје „пре Косова“ и на догађаје „после Косова“.

Овде реч „КОСОВО“ није географија већ идеологија и идеал. Идеал постављен пред српски народ у целини и пред сваког Србина понаособ још давне 1389.

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2005, број 3 (51), стр. 15-25

Црква Христова у Српском народу је окосница његове вертикале која га спаја са Небом и Царством небеским, али и његове хоризонтале, односно његовог историјског, културног и духовног трајања. То је била кроз векове, то је и данас, а верујемо да ће то бити у будућности.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2005, БРОЈ 3 (51), СТРАНЕ 147-153

Православни Исток се после распада једног тоталитарног система нашао крајем деведесетих година 20. века на жестоком удару оживљеног прозелитизма западних цркава, посебно римокатоличке цркве.

Извор: СВЕТИ КНЕЗ ЛАЗАР, ГОДИНА 2005, БРОЈ 3 (51), СТРАНЕ 97-108

Један од учених проучавалаца питања новог и старог календара, Е. Претеченски, каже да су се тек од Ренесансе на Западу, поред других научних питања, почели бавити и израчунавањем датума Пасхе.