2012

У Нишу је недавно подигнут споменик светом Константину Великом, Римском императору и оснивачу Цариграда – Константинопоља. Захваљујући њему 313. године дата је слобода свим верама у Римском Царству, те су тако и Хришћани постали слободни, вера у Христа постала је дозвољена и законита, а гоњења против Хришћана су престала.

Проблеми са манастиром Високи Дечани почели су још од (раних) 90-их. Тзв. елитизам дела монаштва у СПЦ, односно манастира Дечани, био је приметан, о томе су поједини новинари правили и новинске чланке у то време. Наравно да је то било нездраво стање, сасвим блиско и адекватно папистичком менталитету, а потпуно страно и супротно Православљу.

Суноврат који су доживели тзв. Јустиновци у Грчкој Цркви, након акције започете 2010. у Епархији рашко-призренској, више је него очигледан. Ретки су они, може се слободно рећи, који на њих и даље гледају са симпатијама. Нескривено и јавно безакоње, које су учинили и чине, уз њихов несумњиви филопапизам и екуменистичко опредељење, учинили су своје.

У Грчкој Цркви, где се од самог почетка са жалошћу и забринутошћу прати прогон Епископа Артемија, са одобравањем и радошћу прихваћени су његови ставови који јасно указују да не намерава да иде путем раскола.

Са великим поштовањем се у Грчкој Цркви увек говори о новојављеном светитељу Јустину (Поповићу), а Епископ Артемије сматра се истинским и аутентичним учеником његовим, који ходи стопама светих и свога духовног оца светога Јустина.

У среду, 24. априла 2012. године, у 07:55, у 80. години живота, упокојио се у Господу монах Јосиф (Миловановић), сабрат манастира преподобног Јустина Ћелијског у Барајеву. Отац Јосиф се упокојио дан по примању Светог Причешћа у Клиничком Центру у Београду где је и краће време лечен.

Ко хоће са Христом у Рај, тај мора са Христом и на Голготу. Без искушења нема спасења.

То нам сведочи отац Небојша својим примером и животом. Од одбране Православља у Венчанима, до служења у својој кући у Драгобраћи, отац Небојша је пролазио кроз многа искушења.

У наредне дане Свете и Велике Седмице, када вршимо помен спасоносног Страдања и преславног Васкрсења Господа и Спаситеља нашега Исуса Христа, Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски Артемије, служиће по следећем распореду.

Велики Четвртак, Архијерејска Литургија Светога Василија Великог са почетком у 9:00 часова – Барајево.

Иако у условима прогонства и егзила Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска наставила је са издавањем свог званичног гласила, часописа „Свети Кнез Лазар.“ Први број овог часописа након прогонства епископа Артемија и његовог монаштва са простора његове Епархије, издат је о Васкрсу 2011. као двоброј, 1. и 2.

Закључке са Симпозијума о Пост-отачкој јереси, недавно одржаног под окриљем Митрополије Пирејске, доносимо у наставку.

Уредништво

Нови, за грчку јавност, термин постотачка или контекстуална теологија позајмљен је од Протестантизма, где се користи већ више од четрдесет година, да би изразио, сагласно њима, потребу да се тежиште пренесе на сведочење „цркава“ у вези социјалних питања а не питања вере, јер „догмати раздвајају“.

Митрополија Пирејска организује 15. фебруара једнодневни богословски Симпозијум под називом: Отачко богословље и пост-отачка јерес.

Повод за организовање Симпозијума је, као што се да наслутити из самога наслова, појава новог јеретичког правца у богословљу, названог Пост-отачко богословље. Извор ширења овога новог учења, које се с правом назива јерес, јесте Академија Богословских Студија (АБС) у Волосу, Грчка.