Касно Марко на Косово стиже!

15.09.2011. 23 h, Ловћенац!

Помоливши се Светитељима, Цару Небеском и Господу Драгом, истински борци Свете вјере православне с вјером у Бога, претходно обрадовани братским поступком Руског амбасадора Конузина, вјерујући да већина патриота, истомишљеника, поступа на исти начин, креће сат пред поноћ, ка колевци земље Србске, пут Косова.

Чудно, на путевима земље Србске никог нема, па чак ни оних који раде против интереса њених.

Шесто километара пута, Србија безбрижно спава.

Дан који одлучује о судбини Србског Косова, Србија спава.

Вјерујући да стижемо међу последњим, невољно изврћемо ријечи оправдања зарад закашњења нашег.

Ступамо на територије града Рашке, осим пар чистачица затичемо суморну слику града.

Питамо се! Где је народ, полиција (туђинско слугијанска)?

Након кратког предаха настављамо даље.

Напокон, 16.09. 2011, прелаз Јариње, 06 h!

На пункт пред прелаз Јариње испречује се полиција Србије која нас зауставља, у позитиван исход не сумњамо, знајући да ће добити одговор ако смо по вољи Божјој, који задовољава разлог њихове слугијанско наметнуте знатижеље.

Хвала Богу, са одушевљењем радосним, задовољни проласком крај јаничарских патрола и србско натовског пункта, по вољи туђина, будућег а већ садашњег србског царинског прелаза, настављамо даље.

Стижемо, испред ограде и жице пункта Јариње, осим ТВ екипа из разних медија и двадесетак Срба који данас неће прећи прелаз Јариње зарад свог редовног одласка на посао у Косовској Митровици, нема никог…

Време пролази, изнајмљени хеликоптери војске хрватске допремају косовске царинике и војнике, међу њима има и Срба, који мало окаснивши прилазе огради, на којој их пропуштају војници немачког кфора.

Са друге стране пункта Јариња, 150.000 Срба са Косова, немајући куд, са надом ишчекују братску помоћ из народа Србског, које нема.

Разочарани бригом и одзивом народа Србије, ми се присјетисмо речи Руског амбасадора Конузина; има ли овде међу вама Срба!

Речи болне али истините!

10 h. Група младих Срба из Београда, уз пјесму Видовданску С`Божјом помоћи пролази пункт, својим очима плачним не вјерује слици коју затиче.

Питају! А где су остали?

Србија је на дан данашњи, због једне ноћи привидно мирног сна добила кошмарске ноћи времена будућег, због којег се „Иста“ једино крвљу може опрати.

Осим гласа те деце, зарад браће своје са друге стране у гету Косовском, више се ниједан истинском бригом вођен, ни ехом својим, овог дана није чуо.

Прелаз Јариње је место, где се Србија и народ њен једино могао узвисити, да је овог дана био ту.

Како бранити и сигуран у одбрану бити, ако бранитеља нема.

Како Господ да помогне кад никог нема да Га призове!

Видно и са тугом ношени, знајући да се Косово Светог Цара Лазара само са ове стране пункта може спасити, одлазимо вјерујући у нека будућа поколења србска која заспати неће, попут данашњих, ове септембарске ноћи 15/16.09.2011.

На дан:
Свештеномученик Антим
Света мученица Василиса
Преподобни Теоктист
Свети Јоаникије архиепископ и први патријарх српски
16.09.2011
Јулијански (стари) календар:
03.09.2011

Пејовић (Серафим)Предраг