Манастир Светог архангела Гаврила се налази на југу српске Аутономне Покрајине Косово и Метохија, на североисточним падинама Шар-планине, у атару села Готовуше. Земљу за манастир поклонио је Милорад Радић из Готовуше. Породица Радић је и пре протеривања епископа Артемија и монаштва из Епархије рашко-призренске била наклоњена монасима манастира Светих архангела код Призрена. Ценећи борбу епископа Артемија за чистоту православне вере и борбу за очување српског народа на Косову и Метохији, ова побожна и благородна породица предложила је да се на њиховом имању сазида манастирски конак за протерану братију из манастира Светих архангела. Братство је тада живело у приватној кући на Брезовици у веома тешким условима, усред насељеног места. На Брезовицу су дошли почетком јануара 2011. Радови на изградњи манастира, уз сагласност Милорада Радића, започети су октобра 2011, а темељи су освећени 14. октобра 2011. Приликом изградње манастирског конака, на јесен 2011, по изливању друге плоче, локалне власти су забраниле даље радове на конаку због недостатка грађевинске дозволе и потребне документације. Према речима челних људи из Општине Штрпце забрану радова сугерисао је локалним
властима епископ Теодосије (Шибалић), а подржала Америчка амбасада у Приштини. Пројекат и молба за издавање дозволе за наставак радова на манастирском конаку уручени су надлежним органима 2012. Документ о одбијању захтева за издавање грађевинске дозволе или било какав званичан одговор нису издати. Због тога је, по истеку четрдесет дана од слања првог захтева, послат још један захтев сличан првом, на који такође није узвраћено никаквим одговором. Будући да је манастирско братство испоштовало сву потребну процедуру, радови су настављени 2013. Конак је укровљен на јесен 2013. У том периоду није било никаквих даљих опструкција из Општине Штрпце, упркос противљењу епископа Теодосија (Шибалића) и Америчке амбасаде у Приштини.

Усељење манастирске братије у конак, што је уједно и отварање манастира и зачетак живота у овој светињи, било је 30. маја 2016. Тада је, у још недовршен манастирски конак, дошло трочлано братство: протосинђел Бенедикт (Прерадовић) као настојатељ манастира, јеромонах Прохор (Ацковић) и искушеник Иван (Арсеновић). Прва литургија у манастиру служена је на празник Светог цара Константина и царице Јелене 3. 6. 2016. Изградња манастирског конака је завршена средином 2020.