ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА У ЕГЗИЛУ Званична интернет презентација са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија
Недавно је, са благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског у егзилу Г.Г. Артемија, из штампе изашла књига дипломираног правника и каноничара Жељка Жугића – Которанина под називом „Рађа се папа на Босфору.“ Књига представља зборник радова поменутог аутора издатих у часопису „Свети Кнез Лазар.“ Ради се о следећим радовима:
- О пореклу „већих“ права цариградске Цркве
- Деформација Православља
- Фидасово поимање канонског права
- О Православљу, јереси и расколу у канонима.
Књига има 174 стране. Може се купити на штандовима катакомби епархије у егзилу, наручити преко телефона 064 – 595 00 62, у периоду од 9.оо – 13.оо часова, или путем електронске поште на мејл адресе:
euocmagacin@gmail.com
Цена књиге је 250 динара + ПТТ трошкови.
У наредним редовима доносимо уводни текст аутора у поменутој књизи.
Уредништво
Уместо предговора
Одавно већ цариградски патријарси антиканонски полажу право на власт над свим осталим помесним Црквама и њиховом дијаспором, право да буду „папа на Босфору“. Ове претензије се у литератури називају „источним папизмом“.
Цариградски патријарси су истовремено и жариште екумениског покрета међу православнима. Овај покрет, осим што је антиканонски и антидогматски, има за циљ предају православних у наручје западних духовних сила, протестантизма и католицизма, одакле и води порекло.
Теоретичари источног папизма истовремено су и теоретичари екуменског покрета, па се може рећи да су источни папизам и екуменски покрет у нарочитој персоналној унији – тако их треба схватати и третирати.
Цариградски патријарх одраније презирући власт патријарха московског, извршио је усртај у област и јурисдикцију Руске Православне Цркве. Он је, као умишљени „васељенски поглавар“, признао аутокефалност од свих Православних помесних Цркава одлученим Украјинским расколницима и има црквено општење са њима. Овим неделом цариградски патријарх и сам постаде расколник.
Ако ли је овако учинио са Руском Православном Црквом, исто следује и Српској Цркви. Питање Црне Горе, питање Северне Македоније, и тамошњих расколника, на исти начин ће бити решено. А тек питање Косова и Метохије?
Екуменски покрет својим утицајем у епископату блокира Српску Цркву. Она не доноси канонску осуду цариградског патријарха. Она заузима у Цркви недопустив несврстан положај. Помиње на Литургијама и цариградског и московског патријарха. Она као да не види куда води цариградски патријарх и његово безакоње.
А опет, куда би екуменисте одвело одлучење архиекуменисте од црквеног сабора?
Жељко Жугић Которанин
