Ко из Српске Цркве ангажује Шиптаре да протерује монахе са Косова? (2)

ШТРПЦЕ

Дана 8. Фебруара 2011. године у преподневним часовима, пред вратима привременог обиталишта у Штрпцу прогнане братије из манастира Светих Архангела код Призрена, појавила су се три припадника Косовске полицијске службе из полицијске станице у Штрпцу, захтевајући да разговарају са „главним“. Након што их је увео у кућу, настојатељ манастира Свeтих Архангела у егзилу, јеромонах Бенедикт, сазнао је од дошавших припадника КПС-а да је узурпатор трона рашко-призренских Епископа у Приштини Косовској полицијској служби поднео кривичну пријаву против четворице братије монаха, који су тренутно настањени у Штрпцу: Јеромонаха Бенедикта, Јеромонаха Ксенофонта, Јеромонаха Јована и Јерођакона Прохора, које узурпатор рашко-призренског трона у наведеној пријави шиптарској полицији, која је, на његово инсистирање, на кратко дата на увид јеромонаху Бенедикту, ословљава као „бивши монаси“, наводећи њихова мирска имена.

У „кривичној“ пријави о „отуђењу имовине“, која је поднета крајем јануара 2011. наводи се да су поменути „бивши“ монаси понели са собом из Епархије рашко-призренске антиминсе које је осветио Епископ Артемије, пре безаконог протеривања из Епархије рашко-призренске.

Све време су се присутни полицајци малтене извињавали да то не овиси о њима, него да је такво наређење стигло „из централе“ КПС-а у Приштини. Јеромонах Бенедикт је полицајцима одговорио да су наводи из пријаве нетачни и да такав антиминс не постоји у власништву ових монаха, јер је антиминс из Параклиса Светог Лазара Четвородневног, једини који је кориштен у манастиру Светих Архангела, тамо и остао, што је и констатовано када је протосинђел Михајло Тошић преузео манастир Светих Архангела (у коме, узгред буди речено, веома ретко обитава, а по сведочењу преосталих Срба Призренаца, манастир, са гласном музиком која се често пушта из манастирске трпезарије, виком и вриском која из манастира често допире, ваљда уз гледање фудбалских утакмица и преноса са Тотал ТВ-а, који је одмах по одласку монаха у манастир инсталиран), а уз присуство протојереја Живојина Којића, архијерејског намесника призренског.
Јасно је да се, можда, због честог одсуствовања из манастира, који је предат на „чување“ неким цивилима, и десило да је поменути антиминс из манастира нестао, али за то није одговорна прогнана свето-архангелска братија.

Треба нагласити да је један од полицајаца непрестано помињао како они ово морају да ураде, јер је такво наређење из Приштине. Питамо се да ли ће поново дечанско-узурпаторскa информативнa службa покушати да српску јавност „заведе за Голеш планину“, тврдећи како се само ради о српским полицајцима, у српском и ЕУЛЕКС-овом командном ланцу, који ништа немају са сепаратистичким властима у Приштини, као што је то покушано при бруталном избацивању Епископа Рашко-призренског и косовско-метохијског Артемија, његовог монаштва и верног народа из манастира Дубоки Поток, 20. новембра 2010. године. Истина је, међутим, убрзо ове лажи демантовала, на примеру суспендовања командира полицијске станице у Звечану Ненада Ђурића, због непоштовања одлуке сепаратистичких косовских власти да на Косово забрани улаз возилима са новим регистарским таблицама Републике Србије. Наравно, одлука о суспендовању г. Ђурића није стигла ни од српских властинити, пак, од ЕУЛЕКС-а, него од команде КПС-а из Приштине.

Видећемо како ће у овом новом случају вршења бруталног психолошког притиска на монахе Епархије рашкопризренске поменута служба да реагује, прикривајући спрегу коју узурпатор трона рашко-призренских Епископа већ дуже времена има са сепаратистичким властима самопроглашене државе Косово, представницима „амбасаде“ САД-а у Приштини, и разноразним „осведоченим личним и пријатељима српског народа“ (израз из манастира Дечани за Бајдена, Фрида, Ахтисарија и њима сличне).

Прогнаној братији манастира Светих Архангела код Призрена нека Бог подари трпљења да издрже притиске и искушења у овој борби видљивој и невидљивој, знајући да трпљењем својим спасавају душе своје. А Христос, вечна Истина, обећава нам већ благополучан крај ове борбе.