Еп. Артемије: Интервју за Танјуг (комплетан – видео)

Увод:

У наставку доносимо комплетан интервју Епископа Артемија за Танјуг, у форми видео записа. Такође доносимо и писане коментаре Епископа Артемија на претходни интервју патријарха Иринеја Танјугу.

Уредништво

Осврти и коментари:

1.    „Упутили смо му Саборски Акт…“ На самом почетку, па пуна неистина. Ни до данас никакав акт нисам добио. Сазнао јесам из МЕДИЈА да у Саопштењу Сабора и то постоји. То је једно – што иде у Медије, а друго је званични АКТ са заглављем, потписом, печатом. То до данас нисам видео, а сумњам и да постоји.

2.    Рекао је: „Артемије није јеретик…“ Хвала му на том признању. Тај почасни назив вероватно је задржао за себе и неке око себе, што они често показују и речју и делом.

3.    Вели: „Ми смо пријатељи…“. А требало је рећи: „Ми смо били пријатељи…“. Ово што ради са мном већ две ипо године није знак ни израз пријатељства. Назива ме „расколником“, али никада, нигде и ничим није показао и доказао од кога сам се то „РАСКОЛИО“?

• Да ли од Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве? Не, јер је то било, јесте и остао камен темељац моје вере, и ја њен неотуђиви део.

• Да ли од светих Апостола, светих Отаца, од нашега светога Саве, светог Владике Николаја, оца Јустина? Не. Ако они сматрају да јесам, нека приложе доказе.

4.    „Цркви било веома тешко да доноси такве одлуке…“. Па, ко их је на то натерао или приморао? (Чекали су то 10 година. И на томе активно радили путем „ломљења кичме Артемију“. А сада: „Било им тешко…“?)

5.    Однос према Патријарху Павлу… А ко је покушавао и радио на његовом насилном уклањању: Коме се то тако журило? И Због чега? Мој однос је био сагласан са Апостолским предањем да се већма треба покоравати Богу него људима.

6.    „Еп. Р. П. Није сматрао делом СПЦ…“ О, темпора, о морес!

Финансије: Вели: „На страну материјално и финансијско пословање…“ Омиљена њихова теза коју прежвакују преко две године, али без икаквих доказа. Није ли Врховни Суд Грчке – АРЕОПАГ – једне европске и правно одговорне државе, на захтев Београдског Суда за екстрадицију о. Симеона (Виловског), проучивши цео случај донео одлуку да нема екстрадиције, јер је утврдио: „да се ради о прогону због политичких ставова (Косово и Метохија) и верских разлога (Екуменизам, Папизам…)“, нагласивши да због тога, тражени „Не би имао фер суђење у Београду“. А Виши суд у Београду, у случају П. Суботичког, у својој одлуци о пуштању из 11-месечног притвора, даје образложење да то чини јер „нема нити један доказ за кривициу која му се ставља на терет“ (одн. о злоупотреби финансијско-материјалног пословања). Али, на захтев Цркве, поступак се наставља. Како? Познато је широј јавности да се пред Вишим Судом у Београду води кривични поступак према мојим сарадницима и да он траје преко две и по године на основу лажне кривичне пријаве од стране СА Синода о проневери силног новца датог за „фиктивне (непостојеће) радове“, обнављања порушених светиња на Косову и Метохији. На основу такве пријаве и оваквог нашег правосуђа (које цео процес води уз бројна кршења уставом загарантованих права и слобода окривљених), Синод је желелео да се, као неким окидачем, оправдају све дотадашње и касније неканонске одлуке против мене, а за прогон и страдање за моје сараднике.

Поред свега тога, СА Синод је преко ноћи 10-и на 11-и фебруар 2010. утврдио, „доказао“ пресудио и осудио Мене, удаљивши ме од управљања Епархијом рашко-призренском, супротно Уставу СПЦ, Чл. 111 и Канонима Цркве Православне, где се децидно износи и утврђује пут и начин за уклањање Епископа са његове катедре.

8    Има ли наде…? „Нажалост, мислим да нема наде“. Губљење наде је знак губљења вере у Господа. Да ли се то и са нашим Патријархом десило?

9. „Он је помало тврдоглав“. Можда, јер сам непоколебиво привржен Истини и Правди. Док они који ме гоне, изгледа да су „много тврдоглави“, јер неповратно срљају из безакоња у безакоње, хитајући ономе чиме Патријарх прети: „потпуним изопштењем из Цркве“.

10. Која контрадикторност? Каже: „Око себе је скупио друштво сличних њему и живи уз њихову подршку“, то је прва тврдња. А друга је: „Мислим да има новчаних средстава које је добио (не вели и од кога) за потребе Косова и Метохије и тамошњег народа и вероватно док буде тога новца биће и те групе“. Која је од ове две тезе тачна: Да ја „живим од групе која је сабрана око мене“, или да ја издржавам ту групу, која ће постојати док је пара које сам ја покрао? Прва је ближа истини, јер наше монаштво (па и ја сам) заиста живи и преживљава захваљујући доброти и помоћи нашег верног светосавског народа који су нам пружили и даље нуде кров над главом и кору хлеба, по цену да и сами буду гоњени и „изопштени“ из светосавске СПЦ. Друга теза је потпуно нетачна, неоснована и неистинита, јер је сва базирана на „мишљењу“ Патријарха, а не на чињеницама и доказима.

11. Тврдња да је то „трагедија, пре свега лична, а онда Цркве и свих нас“, такође неистинита и неутемељена. „Пре свега лична“. Ако мисли на мене, у заблуди је, јер се тако не осећам. „А онда Цркве“, поготову је неистинита, јер то је тек плод непознавања Цркве којој, по речи Господњој, „ни врата пакла неће одолети“. Крај, пак, тврдње: „У свих нас“, нажалост је истинита, јер себе и сличне њему већ сам ставља (изопштава) из Цркве, што и многи Канони потврђују.

12. Упитан, шта је следећи корак, Патријарх одговара: „Оно најгоре што може да се догоди је да буде изопштен из Цркве“. Дође ли и до такве одлуке, то неће бити ништа ново и необично, већ само још једна безакона и неканонска одлука у низу многих до сада донетих. Биће то заиста испуњење речи Господњих; „Ко чини неправду, нека чини још неправду; и ко је поган, нека се још погани…“ (Откр. 22, 11). Нека их Господ сачува од те погибељи и упути на покајање и исправљање својих (а не Црквених) неканонских поступака.

+ Епископ Артемије