Рајица М: Лијепа европска а наша идолопоклоничка

Остаде готово незапажено да су Београђани у великом броју нову годину, светску а нашу, дочекали поклоњењем новоизграђеном идолу прелазећи до јутра преко воде. Како је ово била новогодишња ноћ мало је вероватно да су том приликом били жедни. Али како их је предводио и преко воде преводио први човек идолске Србије, светске а наше, која се служећи скупим идолима башкари у раљама Европске Уније, Борис Тадић, готово је сигурно да их ни жеђ неће мимоићи мада са закашњењем.

Председник Србије светске а наше, која је по опробаном рецепту РТС-а власништво свих грађана Србије, ХА! ХА! ХА!, Божић је провео у Високим Дечанима, молитвено и радно, дајући богословске инструкције европејски пожутелом и осмом тајном постављеном „владики“ и интервјуе вредним и радним новинарима.

Председник је све ово урадио под европским небом, дакле примерено актуелном тренутку и на нивоу нове идолопоклоничке реалности.

Уз пут је мало задржаван од стране самоопредељених демонстраната из редова његових мирољубивих комшија, доказаних стручњака у трансплантацији органа отетих Срба.

Само недељу дана касније, на прослави двадесетогодишњице Републике Србске био је „таргет“ у тајности планираног атентата и само захваљујући молитвама жутог монаштва и папској индулгенцији остао у животу, још чвршће решен да нас предводи у нове Евроатлантске победе. Ове године пред Србима су избори које треба решити решењем већ решене укрштенице које гласи, Европска Унија нема алтернативу.

Очигледно да се наша безалтернативна матрица мења неким новим евроатлантским ветровима. Кроз нашу досадашњу словесну историју безалтернативна матрица, бар досад, увек је била Православље нема алтернативу. Живот у две димензије и два Царства временском и вечном.

Живот физички подређен животу духовном, одговоран у садашњости огледа се у Хришћанском огледалу вечности у непрестаном труду да се не одступи од вечних идеала.

Због ове Богом уграђене матрице ми смо у својој историји много страдали, крст носили и сва обећана, вечна блаженства заслуживали под прогоном и мржњом света у времену, све Христа Бога ради. Поред све мржње и прогона увек смо остајали верни Закону Божијем и никад нисмо одступали од њега у неким већим размерама. Дешавало се да појединци и групе заблуде али је народна већина остајала на путу Божијих заповести.

Никад се у нашој историји није болест наметнула здрављу, безакоње закону, лаж истини и никад се зло није зацарило над нашим народом. По први пут у Србској историји ово се десило у време комунизма прикривено и под велом тајне а доживело врхунац за време председниковања Бориса Тадића и то као јавни идолопоклонички устанак против Закона Божијег.

Они који су плаћени да бране ред и мир изашли су на улице да за дневнице бране једну извитоперену групацију побуњену против Бога и прогоне оне још остале верне Закону Божијем који су се дигли на ноге против претварања Београда у Содом. Овај србски содом у коме идол више вреди од Бога и човека налицкан је и нашминкан као и она блудна Европа где нас његови многославни прваци против наше воље воде. Пресијавају се улице и мртве зградурине престонице више вредне од бесмртних јата душа србских мученика. Лепе зграде, као онај храм од ког не оста ни камен на камену. Клањају се идолима окамењена људска срца, немајући саосећања са једнокрвном и једноверном браћом која посрћу под терором и теретом атлантско-европског идола, мртве ствари надвредеше мртве душе па се људи по стварима мере.

Кога примише монаси у Високим Дечанима, председника Србије или администратора Е.У. и разбијача Србије и какви су они који га примају. Ко не сабира са мном расипа, рече Господ а папа човеко-бог Европске Уније одавно не сабира са Христом, уместо чега расипа Православне Хришћане сабирајући идоле.

На овом нашем делу Балкана, или како рече Тадић: „под овим парчетом европског неба“, води се подмукли вековни рат од стране нападача језуитске интернационале против нас Срба који се од нападача бранимо. Увек је било издајника и пребега у противнички језуитски табор али то су била спорадична преумљења и појединачне издаје. Данас се то преумљење организовало и кроз политичке партије омасовило и то излажење из србског хиљадугодишњег православног ума прогласило за пут без алтернативе.

Преумљење народа већ преумљеног по Христовом уму није прогрес него повратак окупане свиње у каљугу и повраћање пса на своју бљувотину. Шта ће нама православнима римски папа који нас је Бог зна колико пута досад покрштавао усташким камама и јамама. Папа бог и отац Европске Уније не може нам ништа ново понудити изван свог добро познатог репертоара, Србе на врбе у јаме и под каме. Папска држава је светска освајачка сила која Нато силом и парама покорава и покрштава, или, још тачније, раскрштава правоверне и производи кривоверне и кривоумне. Папа је себе ради и светске власти ради, одбацио Христа Цара и себе прогласио и Богом и Царем а Царство Небеско није земаљско. Православнима је место међу православнима а не Латинима, православни Руси, Бугари, Румуни и остали православни народи јесу народи са којима Срби једном вером и једним Духом могу постићи Духовно братство у Христу Исусу без себичних претензија. Божији Дух, Дух Свети у православним народима је сачуван вером, није од њих одступио, док у Ватикану новци врше све. Потребно је само препознати ко је остао суштински православан а ко само формом док идолима служи. Новогодишње активности председника лепе европске а наше јасан су показатељ ко је са ким и за кога.