ЛИТУРГИЈА У ЉУЉАЦИМА 30-1-2011

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г. Артемије служио је у недељу 30. јануара, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Јована Крститеља у Љуљацима уз саслужење 7 свештеномонаха и 2 ђакона. На Литургији је верни народ једнодушно и једногласно одговарао предвођен сестрама из манастира Грачаница и Гориоч, сада у прогонству.

После Свете Литургије Владика је пререзао колач монасима Антонију (Петровићу) и Антонију (Маринковићу), који су своја монашка имена добили по преподобном Антонију Великом, чији је спомен Црква тог недељног дана и празновала. У својоj архипастирској беседи Владика је говорио на тему редовног недељног јеванђеља о преславном чуду које је Господ учинио исцеливши слепорођеног човека због вере његове. У својој беседи Владика је говорио и о великом угоднику Божијем Преподобном Антонију Великом. По обичају, након Свете Литургије, прогнано монаштво и верни народ су се окупили око трпезе љубави у великој манастирској трпезарији. Прелепе песме о Косову још једном су пробудиле патриотска осећања и покренуле присутне на молитву за скорије ослобођење Свете Српке земље од НАТО-балистичке окупације.

Подсетимо се у овом прилогу о прослави Преподобног Антонија Великог у Љуљацима и неких детаља из Његовог житија да бисмо имали светоотачке смернице у новонасталој екуменској смутњи. Наиме, у његовом житију каже се: Као што је по спољашњости био мио, тако је и у вери био чист и диван. Никада се није мешао са отступницама од вере, знајући њихову добровољну поквареност и пропаст. Ни са манихејцима ни са другим јеретицима није љубазно разговарао, осим кад би било изгледа да се неки може ослободити од заблуде. Говорио је, да пријатељство и разговори са њима шкоде души. Нарочито пак одбацивао је аријанце, и наређивао правовернима да им се и не приближују. Јер кад једном дођоше к њему неки аријанци, и из њиховог разговора увиде њихово зловерје, он одмах побеже од њих с горе, говорећи: Речи су им далеко отровније од змија (Арх. Др Јустин Ћелијски, Житија Светих за јануар, Ваљево 1991, стр. 537).

Видите ли мудрост по Богу и од Бога, видите ли Свету ревност како не верује себи, видите ли како се Свето смирење стуба Цркве – преподобног Антонија, уздиже изнад гордости паучине у Цркви – лажних пастира – екумениста. И док Христоносни Антоније бежи од јеретика када сагледа да их не може одвратити од заблуде, дотле би лажни пастири бескрајно да „православно екуменствују“, иако ни једног јединог јеретика нису ослободили своје заблуде, нити ће ослободити до скончанија вјека.

Својим смирењем, својом Светом опрезношћу, својом чистом вером, Свети Антоније се приближио Богу а његове молитве су сачувале Православље од јереси и донеле процват Православља. Напротив, својом гордошћу, својом лакомисленошћу, својом иступљеном православном савешћу кроз многе екуменске скупове, данашњи „православни екуменисти“ руше Православље, увели су раскол у Цркву, распудили стадо Христово и, авај, дошли до тога да јеретике називају својом браћом у Христу а Православне рашчињавају, прогоне и проглашавају секташима. Хтели су да лече друге а заразили су и себе и многе друге у Цркви вирусом јереси.

Због свега горе реченог, нама православним хришћанима, остаје да подражавамо Свето смирење, Свету опрезност и молитвеност богоносног оца Цркве Антонија Великог, имајући свагда на уму поуку Светог Апостола Павла упућену Титу: Човека јеретика по првом и другом саветовању клони се, знајући да се такав изопачио, и греши; самог себе је осудио (Тит. 3, 10-11). Сачувајмо поверен залог Праве Вере, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања, којему се неки лажни пастири приволеше и отпадоше од вере (Уп. 1. Тим. 6, 21).

Овде можете прочитати транскрипт беседе изговорене на Литургији 30-1-2011. године у Љуљацима.