Архим. Симеон: Литургијска реформа – шта нас чека (видео)

Корифеји тзв. литургијске обнове у Србији, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић и Иринеј Буловић, већ годинама насилно и перфидно раде на промени литургијске богослужбене праксе, уносећи новине у богослужење, стране Православном Предању и Православној самосвести. Заједно са новачењима у богослужењу започели су са новачењима и у теологији. Резултати тога више су него видљиви и осетни; поготово у теологији, где су они постали носиоци учења осуђених много пута у светоотачком предању.

Свој „рад“ започели су још пре више деценија у манастиру Ваведењу у Београду, где су као млади јеромонаси и професори Богословског факултета у Београду, кренули са увођењем новотарија и регрутовањем младих за своје идеје.

Тај њихов „рад“ донео је по њих изобилнога плода; умножили су своје следбенике – поставили их за Епископе, за игумане манастира, за професоре на Факултету и наставнике по Богословијама, за свештенике по парохијама, за вероучитеље по школама. Ко је имао ту „судбину“ да „прође“ кроз третман манастира Ваведења у Београду, или Богословског факултета у Београду (још од 80-их година 20-ог века), тешко је могао остати имун на „учења“ која су се лукаво уливала у умове и у душе младих, жедних Бога и отворених за науку божанске речи.

{flv img=“avrimg/misazamlade.png“}misazamlade{/flv}

Данас је њихова „војска“ јака и заузима важне и кључне позиције у Српској Цркви и у црквеној просвети. Данас они у својим рукама држе све полуге власти у Српској Цркви – почев од Патријарха, Синода, и Просвете, преко црквених медија и финансија, до пројекта изградње храма Светог Саве у Београду, разних Комисија и нижих управних органа и Одбора.

Да ли је до ове окупације и узурпације власти у СПЦ дошло случајно и спонтано? Или је она део већег пројекта и задатака? Да ли је у питању само лична сујета, властољубље и славољубље, или су у питању „кадрови“, који су од младићских дана темељно и брижљиво припремани од стране Служби, како би касније, када ојачају и заузму позиције, спроводили разбијање и уништавање Српске Цркве изнутра? Да ли многобројни савремени догађаји у Српској Цркви, којих смо сви ми сведоци последњих година, сведоче да је на делу управо систематски, плански, припремљени, организовани, споља потпомагани покушај задавања коначног смртоносног ударца Српској Цркви, од стране управо оних „за које је сматрано да су стубови“ (Гал. 2, 9)?

Монаштво је увек кроз историју Цркве била она снага која се испољавала као строги чувар тачности догмата и аутентичног Предања Православне Цркве, и стога осетљива на сваку сплетку и заверу предузиману против њих, било да је то припремано од стране царског трона и световних власти, било да је тиме манипулисано и подметано од стране патријаршијске катедре. И данас у српском народу постоји со монаштва, које се одлучно противи подвалама и обманама пласираним од стране носилаца „литургијске обнове“ и свих других новачења у теологији и животу Православних Хришћана.

Али, исту такву ревност и отпор увођењу новотарија у богослужење, страних Православном Предању, испољио је и верни народ, који се већ годинама храбро и успешно супротставља Епископима „новотарцима“ и њима наклоњеном свештеничком кадру. Јасно је да црквена пуноћа неће прихватити нити одобрити многобројна новачења и безакоња којe данас у Српској Цркви спроводи већ позната група Епископа.

И Свети Архијерејски Сабор је, такође, вишекратним својим одлукама забрањивао новаторску праксу у богослужењу. Новаторски Епископи су се, међутим, оглушивали о донете Саборске одлука и упорно су настављали са својом праксом.

На видео снимку у прилогу приказан је бечки Кардинал Christoph Schonborn како служи мису за младе (17.11.2008), са многобројним вишебојним балонима, фото-ефектима, заглушујућом музиком, итд.

Недавно се и Патријарх Иринеј састао у Бечу са Кардиналом Schonborn-ом. Да ли су тада разговарали и о даљим токовима и вођењу „литургијске обнове“ у Србији?