M. Jевтић: Дијалектика верског и политичког у политици НАТО пакта у корист Албанаца (III)

Извор: Часопис „Свети Кнез Лазар“, година 2006, број 1-4 (53-56), стр. 119-147

Како je суштина на терену била друкчија, било је врло важно у борби за остваривање крхких националних циљева обезбедити подршку оних који имају највише снаге да то учине, a то су земље Запада.

Запад, са друге стране, не воли ислам, али то крије. Будући свесни да им верска стварност која је исламска, дакле неевропска, не даје много шанси да се докажу као Европејци, Албанци су настојали да што више отклоне своју слику као муслимана. To су им саветовали њихови саветиици из САД: Том Лантош, Џозеф Диогарди, Боб Дол и други. Јер, не смемо заборавити, да распад Југославије почиње у време Брозове смрти, у исто време кад се анимозитет премa исламу повећава због исламске револуције коју je у Ирану извео Хомеини. Зато су албански политички вођи на све могуће начине настојали да се представе као народ коме је ислам наметнут, што је тачно, али који то никада нису прихватипи. што није тачно[44]. У том смислу су им Диогради, Лантош и остали, приликом чувеног штрајка рудара у Старом Тргу, саветовали да користе свеће као симбол хришћанства, да жене демонстрирају са свећама, да славе култ мајке Терезе, да иду и у римокатоличку цркву у Приштини за Божић, иако римокатолика у Приштини скора да и нема, као што их скоро да нема ни на КиМ[45]. Затим је проширена вест како маса Албанаца прелази из ислама у римокатолцизам. Касније је Исламска заједница, као најзаинтересованија, провером на терену преко хоџа који контролишу своје вериике објавила да то није тачно и да нико није напустио ислам. Али су се муслимани Албанци жалили да има притисака римокатоличке цркве коју они неће, и траже заштиту[46]. Посебно значајна манипулација у томе смислу јесте изјава која се после Руговине смрти раширила, да је он прешао на римокатолицизам и добио име Петар[47]. Тиме је посебно требало да се докаже како су Албанци веома близу одлуке да напусте ислам и постану римокатолици. To је њима посебно важно. Јер само као умерени муслимани, односно муслимани који нису много везани за веру, могу бити интересантни Западу, и само као такви добијају подршку.

To је веома важно у светлу необоривих чињеница које су се пробиле у јавност, да је на КиМ Ал Каида давно пустила своје корене и везала велики број Албанаца за себе. Најважиија информација у том смислу јесте изјава америчког изасланика за Босиу, Роберта Гелбарда, који је изјавио да је ОВК: „исламска терористичка организација“[48]. Ово није оцена новинског извештача, већ човека овлашћеног да у име САД даје званичме процене. А он није оценио појединце из редова ОВК, већ читаву организацију као исламско-терористичку. Исламско терористичка организација се очигледно не може борити за секуларни сустем вредности. А њене вође данас владају албанским косметским руководством, и Агим Чеку и Хашим Тачи, али и Рамуш Харадинај, из сенке, због хашке оптужнице. Талибани који су се борили у редовима ОВК налазе се у затвору Гвантанамо на Куби. И ЦИА, која их је ухапсила, најбоље зна све ове информације[49]. Најбоље их зна јер је она била та која је, заједно са британском и немачком обавештајном службом – у име влада ових држава, ангажовала борце Ал Каиде да ратују у редовима ОВК. О томе је отворено говорио Мајкл Мичер, посланик владајуће британске лабуристичке партије и министар у једном од кабинета британског премијера Тонија Блера. „Мање је познато, пише даље Мичер, да је британска влада користила организацију Ал Мухаџирун, са седиштем у Лондону, за регрутовање исламских екстремиста са британским пасошима за рат прогив Срба на Косову[50].

Суочен са тим чињеницама, Запад, a прe свега САД, морале су да зауставе ерозију секуларизма која води стварању темеља исламске државе на КиМ. И у том смислу уложили последљи напор у циљу оживљавања секуларних тенденција. Прикриле су све манифестације екстремизма повезаног са Ал Каидом. „Заборавиле“ су оцену Роберта Гелбарда, а пример Ругове је требало да послужи као савршен: Ибрахим који умире као Петар. А не сахрањује се ни са једним верским обележјем. Савршено за све. Муслимани знају да се није крстио већ се послужио чистим такијахом[51]. Кад не би било тако, никада генерални секретар ОИК-а не би упутио телеграм саучешћа сецесионистичкој влади Косова. Јер добро зна да онај ко напусти ислам и они који га подрже, на земљи треба да буду погубљени, а на судњем дану их чекају паклене муке[52]. Генерални секретар ОИК-а Екмеледин Исханоглу поред саучешћа јасно истиче да подржава Руговине и напоре његових сарадника у реализовању финалног статуса КиМ-а у преговорима који треба да отпочну у оквиру ОУН-а и да ће у томе смислу генерални секретар ОУН-а имати пуну подршку ОИК-а[53]. Већ смо рекли да је став ОИК-а да КиМ треба да буде независна држава. Из тога постаје јасно да ОИК као једино решење које ће ОУН предложити види независност, односно остваривање жеља исламског света, и зато даје безрезервну подршку Кофију Анану, односно његовом представнику за преговоре Мартију Ахтисарију.

Са друге стране, вест да је Ругова постао Петар и да се крстио, преузеле су београдске новине од приштинске штампе, и тако учиниле медвеђу услугу Србији. Тиме су урадили управо он што Албанци желе Србији, као и када су објављивали да Албанци масовно прелазе на римокатолицизам. А приштинска штампа је ту вест напросто измислила. Човек који ју је наводно дао, према цитираним београдским новинама, зове се Љуш Ђерђи, и римокатолички је свештеник. Он је 1991. године повезао Ругову са папом Јованом Павлом II. Приштинска штампа је јавила да је он крстио Ругову и дао му име Петар. У интервју за париски „Монд“ Ђерћи је рекао да је приштинска штампа „искривила његове речи“. Дон Ђерђи је у ствари рекао: „Ибрахим Ругова није никада рекао да ли је или није приступио католичкој цркви. Он је бранио њене вредности, није ли то најбитније? закључио је Дон Ђерђи[54]. Дакле, крштење је напросто измишљено, исто као и име Петар, да би се стекла слика о Албанцима као римокатолицима, дакле блиским Риму, за разлику од Срба којима је идеал Москва. И у томе су сасвим успели, опет захваљујући Србима.

Ако за крај текста покушамо да начинимо закључак, чини нам се да нећемо погрешити ако кажемо следеће: Очигледно је да ОИК као репрезент исламског света преко КиМ жели да стекне један снажан мостобран за даљи продор у Европу и да са те тачке гледишта, КиМ у Србији представља сметњу. Зато ОИК настоји да искористи све своје потенцијале да се КиМ отцепи од Србије. Са друге стране, то се потпуно поклопило са политиком САД-а и осталог Запада из два разлога. Пре свега, из потребе да се скрене пажња са Израела и муслимани мало задовоље, и други, много важнији за Европу него за САД, али важан свакако и за Вашингтон, да се створи један модел секуларизованих муслимана који ће остале муслимане привући европским политичким вредностима. Коначно, без тога нема интегрисања све бројније муслиманске заједнице у свим европским земљама.

Због свега тога се у Европи и у САД-у стално награђују политички културни пројекти који долазе са КиМ и из БиХ, а на све могуће начине минимизирају фундаменталистичке и све бројније екстремистичке тенденције повезане са Ал Каидом[55], не би ли се тако стимулисале оне снаге које им се супротстављају.

Резултат такве политике ће бити погубан, пре свега за Запад. Запад очигледно не познаје начин размишљања религиозних муслимана, или не жели да узме у обзир те чињенице. Пре свега, са тачке гледишта муслимана, ислам има за циљ да спасе душу сваког човека и да га после смрти одведе у рај. Зато је сваки човек на кугли земаљској објект који греба убеђивати да пређе на ислам. И муслимани, полазећи са те тачке, сасвим оправдано себе виде као хуманисте и добротворе. Како се ислам испољава кроз право, то се морају укинути сви неисламски политички системи и прекинути њихова независност, да би се могло спроводити исламско право које ствара услове за спас сваког појединца. Са те тачке гледишта, муслимани нису пријатељи ниједној држави која није исламска. Зато јер таква држава, опет са тачке гледишта ислама, није хумана. Било би стога логично, са исламске тачке гледишта, да Западњаци, кад се већ не одазивају позиву на ислам, буду свесни, јер им муслимани то јасно кажу, да ће свака од њихових земаља доћи на ред. Дакле, било би логично да се сви колективно бране, као што сви муслимани наступају колективно. Ако у овом случају немуслимани, Американци и ини, стају на страну муслиманских Албанаца односно ОИК-а, уместо на страну хришћанских Срба, то је онда, за муслимане, доказ да је исламски Бог прави а хришћански лажан.

Уместо да такво понашаље подигне популарност Запада у исламском свету, дешава се и дешаваће се управо супротно. Екстремисти ће добијати аргументе да само сила даје резултате и да је Запад слаб, јер помаже своје противнике, и број присталица оваквог уверења ће расти. To he рушити умерене владе и на власт доводити радикалне елементе, како се десило у Палестини и Ирану. Уместо безбедности Израела, тo ће ојачати снаге које желе његово уништење. При томе ће имати веће снаге за то, јер оно што данас троше на исламизацију КиМ сутра ће моћи да пребаце у Палестину. У исто време, потпуно ће срушити секуларне снаге међу Албанцима. Јер ако хришћански војници гледају како муслимански Албанци уништавају крстове и мажу одвратним материјама Христове фреске, и ништа не чиме да то спрече, онда је то, за муслимане, доказ да је само ислам права вера. И то се већ осећа. Представници албанске муслиманске јерархије, и то оми најистакнутији, жестоко нападају Албанце православце и римокатолике да су пета колона и непријатљи, па чак иду дотле да негирају албанску националност Ђерћа Кастриотија, познатијег као Скендер-бега, само зато што је био хришћанин[56]. То данас почиње да кулминира непријатељством муслимана – Албанаца према мајци Терези, која је главни разлог зашто је Јован Павле други подржавао њихов политички пројекат[57]. И ти напади на њу не долазе са КиМ, него из Албаније, где се рачуна да су муслимани мање радикални него на просторима бивше СФРЈ.

Резултат такве политике може да буде само потпуна конфронтација међу припадницима различитих вера у Албанији и престанак егзистенције албанске етничке заједнице као јединствене целине. Али, што је посебно важно, и стварање државе која би била исламска и као таква потпуно неукалуплљива у секуларни европски политички пројекат.[58]

Када се на крају излагања покуша извући закључак, више је него јасно да овако опредељивање Запада за политички пројекат који је једноверски, једноетнички и неправедан, јер толерише на власти починиоце најтежих кривичних дела: убистава, силовања итд., није имало ниједан разлог засновам на европском систему вредности. Економски параметри су такође небитни. Када би читава бивша Југославија нестала са географске карте, то нико не би приметио. Економска вредност овога региона у светским размерама је безначајна. Према томе, разлози за опредељивање за албански концепт садржани су, пре свега, у покушају да САД и Запад пронађу modus vivendi с исламским светом. Колико ће то бити у прилици да ураде, најбоље показује оно што се збива код њих самих. Уместо коегзистенције у великим деловима Париза, Лондона, Берлина и Брисела, добили су исламизацију и етничко чишћење матичних народа: Француза, Енглеза, Немаца и Белгијанаца, који „беже главом без обзира“ пред усељеницима[59]. Све то резултира политичким захтевима натурализованих муслимапских маса у смислу промена у правним и политичким системима земаља имиграције. А го представља удар на сам секуларни костур држава у питању. Данас запад-не земље успешно избегавају да се о тим захтевима изјасне, или их одбијају, али шта ће бити сутра, када муслимани: Французи, Немци, Италијани итд. добију потребну критичну и политички профилирану масу?

др Мирољуб ЈЕВТИЋ

____________________________________________________________

[44] Све анкете показују да су најрелигиознији људи уопште, а самим тим и муслимани, у бившој СФРЈ били Албанци, посебно Албанци из Македоније. Погледати сада већ сасвим стару, али баш зато важну студију, јер је настала у време жестоке антирелигиозне пропаганде, када није било популарно рећи да сте религиозни, ако сте хтели било какву друштвену промоцију. Стефан Костовски, Религијата кај селското население во Долни Полог, Институт за социолошки и политичко-правна истражувања, Скопје, 1972. Истраживање је показало да је 77% анкетираних изјавило да су традиционални муслимани. 15,2% су били колебљиви муслимани, а само 2,6% су били рационални атеисти. Дакле 92,2% анкетираних Аланаца су верници, а од тога огромна већина традиционални, привржени шеријату који је антинационални а самим тим и аитиалбански. Цитирано са стр. 99. Посебно је важно да то за њих мисле и њихови сународници из Албаније. И то директно потврђују и два британска аутора који су изразито проалбански оријентисана. И то више од двадедсет година касније. Они кажу: „Потпуно је другачија ситуација са проблемима Албанаца из БЈРМ. На њих у Албанији гледају као на веома исламизоване.“ Цитираио према Миранда Викерс, Џејмс Петифер, Албанија од анархије до балканског идентитета, Неа, Београд, 1998. стр. 17.

[45] Бивши римокатолички бискуп призренски Марко Сопи је у врло пропагандном римокатоличком тексту морао да призна да под његовом јурисдикцијом на КиМ живи само 20.000 римокатолика, али међу њима има и оних који се декларишу каоХрвати, па је дакле број римокатолика Албанаца мањи од 1%. Цитирано према Guerre etniche: una fatalita? Un esempio il Kosovo, Caritas, 2001, Вићенца, Италија.

[46] Санџак, Нови Пазар, 15.05.1995,стр. 34

[47] Ругова је умро као хришћанин, Вечерње новости, 23.01.2006, стр. 5, Београд; Ибрахим умро као Петар, Курир, 24.01.2006, стр. 4, Београд.

[48] Marcia Christoff Kurop, Al Qaeda’s Balkan Links, Wall Street Journal Europe, 01.11.2001.

[49] Нпр. Дејвид Хикс, који је прешао на ислам, борио се у редовима ОВК на КиМ што је сам признао, а касније се, као борац Талибана, борио у Авганистану, где је заробљен и послат у Гвантанамо. О томе видети на: www. fairgofordavid.org/htmlfilos/main.hlm/.

[50] www.bbcserbian.com, 10. 09. 2005.

[51] Право да се, ради тријумфа ислама, служи неистином и актима које ислам забрањује зове се такијах. Заснован је на куранском ајету 106. из суре XVI:“ Онога ко занијече Аллаха, након што је у Њега вјеровао, осим ако буде приморан, а срце му остане чврсто у вјери, чека Аллахова казна“

[52] Куран, са преводом Бесима Коркута, Старјешинство Исламске заједнице БиХ, Сарајево. 1984, четврто издање, стр. 617, напомена 33, став 2.

[53] http://www.oic-oci.org/press/ficnch/2006/january%202006/rugova.htm.

[54] L’ adieu du Kosovo a son premier president, Ibrahim Rugova, Le Monde, Paris, 26. 01.2006.

[55] Нпр. ОУН и Министарство финансија САД су ставиле на црну листу организацију „Везир“ из Травника, зато што је финасирала активности Ал Каиде на Балкану и у Европи. Шеф ове организације је Албанац из Ораховца Сафет Дургути. Безброј информација са прецизним изворима о Дургутију се могу наћи ако се на: www.vahoo.com; или: www.google.com просто упише латиницом име Сафет Дургути.

[56] To су рецимо изјавили службени представник муслиманске албанске теологије, декан Исламског теолошког факултета у Скопљу Исмаил Бардхи и Јазеђи Олси из Тиране. О томе видети нпр. www.google.com, треба само уписти латиницом Ismail Bardhi, Issue: Brief Survey of Religious Situation and Games Within Albanian Ethnicum; Jazexhi OIsi, Albanians And Islam: Between Existence And Extinction.

[57] Planend bust of Mother Teresa creates friction in Albania’s Muslim community, http://calibre.mwoiid.com/m/m.w?lp=GetStory&id=188429601.

[58] Нажалост ове чињенице ни српска наука, нити политика, нису хтеле да виде. Чини се да чак нема разлике у проучавању улоге ислама на нашим просторима у време краљевине Југославије и у време социјализма. Као доказ за то нудимо пример веома детаљне енциклопедије, Народна енциклопедија-српско-хрватска-словеначка, Станоја Станојевића, врхунског професора пре Другог светског рата, у којој уопште не постоји одреднице: ислам и Мухамед. Као да никада нисмо срели муслимане. У књизи постоји само одредница посвећена муслиманима у БиХ. Али она је приказ историје њиховог настанка, без анализирања ислама, у име чега и због чега су постали муслимани.

[59] Према неким подацима чак 30 % Холанђана после сукоба са муслиманима и убиства редитеља Tea Baн Гога, кога је убио муслимански фанатик због критичког писања о положају жена у исламу, жели да напусти Холандију. Цитирано према http://www.expatica.com/ source/ site article.asp? subchannel id=l&storv id=19065. У једном од централпих берлинских квартова „Нојекелну“ у једној школи, где је 83,2% ђака муслиманске вероисповесги, немачки ђаци, који чине 17%, устручавају се да говоре немачки да не би имали проблема. Наведено према, Вечерње новости, Београд, 2. 4. 2006. стр. 10.