Манастир Светих Архангела на Брезовици свечано прославио храмовну славу

У уторак 13/26. јула, на празник Сабора Светог Архангела Гаврила, манастир Светих Архангела на Брезовици свечано је прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију тим поводом у катакомби је служио Његово Преосвештенство хорепископ хвостански и барајевски Г.Г. Наум уз саслужење протосинђела Кирила (Ђурковића), протосинђела Евтимија (Милентијевића), протосинђела Иринеја (Ристића), јеромонаха Прохора (Ацковића), јереја Далибора (Јовића) и јерођакона Леонтија (Kантара).  Ово је била уједно и прва Архијерејска Литургија у манастиру а овогодишња манастирска слава је прва слава коју братство прославља у новом конаку. На Светој Литургији је присуствовало монаштво епархије у егзилу и око стотину верника из различитих крајева наше отаџбине. Не мали број верника се на Светој Литургији причестио пречистим Тајнама Христовим.

Након Литургије владика Наум је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су принели братство манастира и овогодишњи домаћини славе:  Јелена Миличић из Новог Сада, Горан Антић из Косовске Митровице и Александра Симић из Коретишта код Гњилана. Залог колача за следећу годину преузели су Снежана Антонијевић из Београда, Вера Остојић и Анђела Остојић из Чајетине.

У својој архипастирској беседи владика Наум је, рекао:

„Нека је благословен Бог, браћо и сестре, који нас је окупио данас у овом светом манастиру да прославимо славу његову, заштитника његовог – Светог Архангела Гаврила и остале небеске бестелесне силе. Протеклих пет година ову славу смо прослављали у скромним условима, у приватним кућама, онако како смо морали и како смо могли. А ево, данас, Господ нас је окупио у овом предивном конаку, у овој предивној капели. Господ је благословио ову братију овим прелепим богослужбеним местом да надаље у њему Богу жртву приносе. Њихов труд, њихово богољубље, њихова вера, њихова борба за чистоту вере, њихово трпљење крунисано је овом прелепом капелом. Тако је увек било, без жртве нема ничег великог. То се и сада показује. Принели су жртву трпљења, вере и љубави и добили ово предивно богослужбено место, веће  чак и од оног којег су имали у Светим Архангелима царским, пре пар година. Таква је милост Божија, таква је благодат Божија. Тако Господ узвраћа онима који Га љубе свим срцем и свом душом“.

У наставку своје архипастирске беседе владика је говорио о јављањима и чудесима Светог Архангела Гаврила кроз сву историју људскога спасења. На крају је честитао славу настојатељу обитељи протосинђелу Бенедикту и његовом братству речима:

„Нека је сретна и Богом благословена слава оцу Бенедикту и његовој братији. Нека их Господ и даље краси вером, љубављу, трпљењем. А када оду из тела да се настане у своју небеску кућу, јер су многи станови у дому Оца нашега Небескога, да то буде њихова награда за целоживотни труд. Нека је сретна и Богом благословена данашња слава и празник свима“.

Након резања колача уследила је трпеза љубави коју су припремили манастирско братство и овогодишњи домаћини славе. За време трпезе љубави присутном народу се пригодном беседом обратио протосинђел Евтимије (Милентијевић), настојатељ манастира Светог Саве у Жеровници. У својој беседи отац Евтимије је најпре пренео благослов и поздраве Епископа Артемија нагласивши при томе да Епископ Артемије из оправданих разлога није могао да дође на прославу храмовне славе, због чега је и послао свог хорепископа. „Ко види сина види и оца који га је послао“ – истакао је отац Јевтимије. Затим је изразио своју велико задовољство и радост оним што је видео у манастиру а што је изграђено за кратко време и у најтежим условима, као и радост што је слава окупила светосавце из разних крајева Србије и нашу браћу из Русије. „То показује да су Срби живо везани за Свету српску земљу, да је не заборављају“ – истакао је. На крају је честитао славу оцу Бенедикту и његовом братству.

Након трпезе љубави уследило је заједничко фотографисање владике, монаштва и верног народа чиме је и завршено ово радосно светковање у манастиру Светих Архангела.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе коју је изговорио владика Наум на Литургији.