Манастир Светог Јована Крститеља у Љуљацима свечано прославио своју храмовну славу

Зачеће Светог Јована Претече и Крститеља ( 23. септембар/6. октобар) је храмовна слава мушког манастира Епархије рашко-призренске у егзилу у Љуљацима код Горњег Милановца. Овај манастир је и седиште епархије. Своју храмовну славу манастир је и ове, 2017. године, свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом.Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: Његовог Преосвештенства хорепископа старорашког и лозничког Г.Г. Николаја, Његовог Преосвештенства хорепископа новобрдског и панонског Г.Г. Максима, Његовог Преосвештенства хорепископа хвостанског и барајевског Г.Г. Наума, архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Ксенофонта (Томашевића), протосинђела Романа (Папића), протосинђела Прохора (Ацковића), јеромонаха Јакова (Купрешка), јеромонаха Симеона (Весића), јеромонаха Хризостома (Јовановића), јереја Ивице (Тасића), јерођакона Пајсија (Марковића), јерођакона Леонтија (Кантара), ђакона Горана (Калушевића) и ђакона Игора (Матијевића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је преко 250 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Јована Крститеља принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе – ђакон Игор Матијевић из Рудоваца и Милош Вучићевић из Горњег Милановца. За следећу годину пријавили су се Миладин и Горан Мијаиловић из Горњег Милановца.

У својој архипастирској беседи Владика Артемије је поучио своју паству:

“Живот Јована Претече мање-више сви знамо, а о томе се говори на његовим другим празницима, приликом његовог рођења а посебно приликом његовога посечења и страдања, када је главни празник светог Јована Претече. А данас, ето, славимо тај чудесни догађај зачећа његовога, иако је природа људска говорила да нема од тога ништа, али тамо где хоће Бог тамо се побеђују закони природе, каже у једној стихири црквеној. И показује и нама браћо и сестре, као што су ови стари родитељи дуго се молили Богу, да им Бог дарује чедо утробе њихове, нису губили никада наду, то је пример свима нама када се за било шта обраћамо Богу и молимо од Бога треба да то чинимо са вером и надом да ће се то и десити. Али увек наша молитва да буде завршена речима: “Господе, ако је Твоја света воља нека ми то и то буде.“ Дакле, без обзира да ли ће нам се испунити наша молитва, моментално или касније или после педесет година као Захарији и Јелисавети, биће то по вољи Божијој. Ако се не испуни, ми смо се Богу молили и прихватамо Божију вољу као нешто најсветије и за нас најспасоносније.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави. Том приликом пригодном беседом се присутнима  обратио владика Наум.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији.