Манастир Светог Јована Крститеља (Љуљаци)

Адреса
Село Љуљаци б.б., 34205 Баре
Тел.: 065/953-68-32

Настојатељ манастира протосинђел Варсануфије Стошић

Манастир Светог Јована Крститеља је задужбина протојереја-ставрофора Томислава Марковића и његове супруге Милице. Ктитори су били дугогодишњи пријатељи владике Артемија. Подигли су храм и конак на мајчевини оца Томе, у гружанском селу Љуљаци у општини Кнић. Храм је посвећен празнику Зачећа Светог Јована Крститеља. На храмовној слави 6. 10. 2005. храм је освећен. Ктитори су поред храма започели изградњу и великог конака. Богом надахнути, руководили су се жељом да све што раде и граде буде на корист народа. Завршетак изградње конака ктитори нису дочекали. Отац Тома се упокојио 2004. а протиница Милица 2008. Бригу о храму и конаку преузео је сродник оца Томе Милан Марковић звани Прота, чији дом се налази недалеко од храма. Он је био уједно и један од најближих сарадника оца Томе. Када се монаштво Епархије рашко-призренске нашло у егзилу, Милан им је понудио задужбину у Љуљацима. Монаси су овај бесцен дар примили благодарећи Богу и брату Милану на указаној љубави. Због свог поступка брат Милан је наишао на немало противљење локалног становништва и црквених власти Епархије жичке. Због тога је и кажњен од стране Црквеног суда Епархије жичке „искључењем из Црквене заједнице на период од три године“.

Због недостатка животног простора у Лозници, настојатељ манастира протосинђел Николај (Николић) даје свој благослов да три члана црноречког братства у егзилу и новопридошли монаси и искушеници пређу у задужбину проте Томе у Љуљацима. Братство је у Љуљаке прешло 15. јуна 2010. Тада је рођена обитељ Светог Јована Крститеља, Љуљачка пустиња како су је монаси назвали. Братство је бројало дванаест чланова: јеромонаси Наум (Мирковић), Роман (Папић) и Иринеј (Ристић); јерођакони Прохор (Ацковић), Јаков (Купрешак) и Павле (Дрековић); монаси Платон (Бабић), Леонтије (Кантар) и Јоасаф (Лојић) и искушеници Славко (Мирковић), Бобан (Весић) и Александар (Мартиновић). Отац Николај је за старешину у Љуљацима поставио свог намесника јеромонаха Наума, за заменика јеромонаха Романа, а за економа јеромонаха Иринеја. Отац Николај је био игуман оба манастира. Монаси су у Љуљацима затекли прелепи храм Светог Јована, фрескописан у олтарском делу, и недовршени велики двоспратни конак.

Братству су истог дана по доласку у задужбину у помоћ притекли верници из Горњег Милановца и Крагујевца. За кратко време обезбедили су све што је било потребно за нормалан живот. Велику помоћ братству пружиле су сестре из манастира Враћевшнице, на челу са блаженопочившом игуманијом Евдокијом (Шутић). Често су долазиле у манастир да охрабре братију и донесу понешто од хране или потрепштина за живот. Не малу помоћ пружили су монаси из манастира Сланци код Београда, на челу са игуманом Андрејем (Јовичићем). По доласку у манастир братија је најпре оспособила храм за свакодневна монашка богослужења. Будући да је поштована одлука Црквеног суда о забрани причешћа и свештенодејстава монасима и јеромонасима, богослужења су обављана по монашком чину. Уз велики труд братије убрзо су се у конаку стекли услови за иоле нормалан живот. Пред почетак зиме капела је оспособљена за богослужење и монаси су је посветили Преподобном Петру Коришком, небеском заштитнику монаштва у егзилу. Све ово урађено је добровољним радом верника и њиховим прилозима у новцу.

Прва храмовна слава, Зачеће Светог Јована Крститеља (6. октобар) прослављена је веома свечано светом Литургијом коју је служио јеромонах Неофит (Аврамовић) из Епархије канадске.
После прекида општења са патријархом екуменистом и одслужене Литургије у манастиру Дубоки поток, 19. новембра 2010. епископ Артемије је братију разрешио свих неправедно наметнутих епитимија. У манастиру започиње свакодневно служење свете Литургије. Прву Литургију је служио јеромонах Дамаскин на Аранђеловдан, 21. новембра. Епископ Артемије је прву свету архијерејску Литургија служио у манастиру почетком Божићног поста, у недељу, 28. 11. 2010. уз саслужење осамнаест свештенослужитеља. Литургији је присуствовало око хиљаду верника из свих крајева Србије.

Манастир у Љуљацима постао је седиште новорођене Епархије рашко-призренске у егзилу. Део братије који је био уз владику Артемија у манастиру Шишатовцу убрзо прелази у Љуљаке. Епископ Артемије за настојатеља поставља јеромонаха Варсануфија (Стошића), а јеромонаха Наума поставља за уредника инфо-службе Епархије.

Уочи празника Светог Николаја Мирликијског у манастир је дошла полиција. Коректно је узела изјаву од настојатеља и због празника су дозволили да се братија у полицијску станицу у селу Баре јави дан касније, тј. 20. 12. 2010.
Почетком 2011. братство броји 22 члана, што је највећи број у досадашњој историји манастира. На Бденију, уочи Савиндана, 26. јануара 2011. у манастиру је била велика радост – прва монашења у егзилу. Епископ Артемије је у чин мале схиме замонашио четири искушеника манастира. У манастиру буја монашки живот, манастир постаје прави расадник монаштва. У јулу 2011. отвара се катакомба манастир на Златибору а за настојатеља бива постављен љуљачки сабрат јеромонах Дамаскин (Вацић), за сабрата му је одређен монах Леонтије (Кантар). У априлу 2012. у новоосновани манастир Светог апостола Томе у Врњачкој Бањи прелазе љуљачка сабраћа јеромонах Роман (Папић) као настојатељ и јеромонах Платон (Бабић). Почетком маја, у мачванском селу Бадовинцима отвара се нови манастир Светог краља Милутина. Из Љуљака тамо прелазе јеромонах Симеон (Весић) као настојатељ и јерођакон Сава (Мирковић). Године 2013. у време Часног поста, у манастир прелазе и тројица од братије из манастира Светог Николаја из Лознице код Чачка, а манастир Светог Николаја постаје женски манастир примивши сестре настањене у Горњој Врбави. На дан Преноса моштију Светог архиђакона Стефана, 15. августа 2013. протосинђел Агапит (Бичанин) прелази за настојатеља у новоосновани манастир Светог првомученика и архиђакона Стефана у Грдовићима код Ариља. На крају 2013. године, братство броји тринаест чланова. У октобру2013. у конаку је завршена нова капела посвећена Светом
Петру Коришком.
На јесен 2014. креће и производња свећа у новоформираној воскарској радионици. Манастир убрзо воштаним свећама снабдева све катакомбе у Епархији. У току Часног поста 2015. сабрат манастира протосинђел Димитрије (Ђоковић) прелази у новоосновану катакомбу у Гринбаху(Аустрија) као настојатељ.
30. 8. 2015. епископ Артемије у манастиру обавља чин хиротоније хорепископа новобрдског и панонског Максима (Новаковића).
Наредних година братија манастира се посветила обнови и изградњи манастирског комплекса.