Манастир Светог краља Милутина свечано прославио своју храмовну славу

Свети краљ Милутин (30. октобар/12. новембар) је храмовна слава мушког манастира Епархије рашко-призренске у егзилу у Бадовинцима недалеко од Шапца. Своју храмовну славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), јеромонаха Јакова (Купрешка), јеромонаха Никодима (Малешевића), јерођакона Паладија (Матића), и јерођакона Пајсија (Марковића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 300 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које су у част Светог краља Милутина принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе – Ђорђе и Љиља Недељковић и Зора Косановић из Шапца. Колач и жито су овом приликом принели и чланови православног братства “Свети краљ Милутин“ из Шапца. За следећу годину за домаћине су се пријавили: Драгомир Лазић, Велибор Симић и Бобан Благојевић из Шепка код Зворника (Република Српска).

Потом се архипастирском беседом обратио Владика Артемије:

“Велика је радост данас, браћо и сестре, да се нађемо овако сви окупљени у овој светој обитељи Божијој посвећеној нашем великом и славном краљу Милутину, који манастир овде, ево већ шести пут слави своју крсну славу. Ми смосе сабрали овде, браћо и сестре, из близа и из далека, јер се Дух Свети сабрао на ово наше сабрање да се заједно Богу помолимо, да милост од Бога измолимо за себе, за наше сроднике, пријатеље, и за цео наш православни српски народ. Оај народ који је Свети краљ Милутин и његов брат, Свети краљ Драгутин, који је у овом крају био овде краљ, они су тај народ водили, васпитавали и учили закону Божијем, учили како треба да живе овде на земљи ради Царства небескога. Учили су они свој народ не речима толико, колико својим примером и животом.

Зато је Господ у њима препознао слуге своје и прославио их тиме што су мошти Светог краља Милутина остале нетљене ево колико стотина година. И оне се налазе данас, нажалост не у српској земљи, не у српском народу, него у братском бугарском народу, у граду Софији. Тамо је свети краљ Милутин у великом поштовању, тамошњег народа, тамошњих  верника, па и наш народ врло често одавде организује поклоњење и одлазак у Софију да би целивао мошти и поклонио се светом краљу Милутину. Његове мошти су далеко од нас, али дух његов је овде међу нама, браћо и сестре. Његове молитве су са нама. Овде постоји братство богомољачког краља Милутина и овај манастир је посвећене краљу Милутину. То је једна пуноћа, једна заједничка слава свих који овде долазе.

Нека би Господ дао, браћо и сестре, да још много и много година на овај свети и велики празник долазимо у ову Божију светињу, да се Богу молимо, али и да се угледамо на светог краља Милутина, на његову веру, јер је он био велики борац за очување Вере Православне и зато га је Бог и прославио. Његовим молитвама нека Господ дарује и нама снаге да и ми останемо верни у тој Вери Православној коју су апостоли проповедали, свети Оци утврдили, свети Сава наш, и свети краљ Милутин у народу нашем засијали и утврдили, нека би и ми остали на томе путу да чувамо и сачувамо веру своју, браћо, неупрљану разним заблудама и јересима, неокрњену, неизмењену разним новотаријама. Јер само ако тако будемо живели и веру своју чували онда ћемо бити достојни потомци светог краља Милутина и осталих светитеља из светородне лозе Немањића и осталих светитеља из рода нашега српскога све до светог Николаја Лелићког и Жичког и преподобног Јустина Ћелијског. Нека Господ њиховим светим молитвама укрепи нас и да снаге да у томе истрајемо. И да се и ми удостојимо када пођемо одавде да се нађемо у Царству Христа Бога нашега и да тамо са свима Светима славимо Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју је приредило манастирско братство уз велику помоћ: ктитора обитељи Синише Росића из Бадовинаца, Јовице Видаковић из Франкфурта и овогодишњих домаћина славе. Током трпезе љубави најмлађи светосавци при овој катакомби извели су пригодни програм.

Инфо служба