Манастир Светог краља Милутина свечано прославио своју храмовну славу

Светом краљу Милутину посвећен је мушки манастир Епархије рашко-призренске у егзилу у Бадовинцима. На дан када Света Црква прославља овог дивног угодника Божјег, великог задужбинара и ревнитеља Праве Вере, 30. октобра/12. новембра, манастир је свечано прославио своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију поводом храмовне славе служио је Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Артемије уз саслужење: архимандрита Варнаве (Димитријевића), протосинђела Игњатија (Станића), протосинђела Мартинијана (Ђурђевића), протосинђела Прохора (Ацковића), јеромонаха Никодима (Малешевића), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), јерођакона Пајсија (Марковића) и јерођакона Дионисија (Морачанина). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили пресветим и животворним Тајнама Христовим.

Након Литургије Владика Артемије је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог краља Милутина принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Нада Миљановић из Бијељине, Јелена Петровић из Шапца и Миладин и Милена Вуловић из Горњег Милановца. За наредну годину јавили су се Драгомир Лазић из Шепка (Република Српска) и Љубомир Ковач из Брчког (Република Српска). Јеромонах Теоктист, сабрат овог мaнастира, прославио је истога дана свог небеског заштитника – Светог краља Драгутина, у монаштву Теоктиста.

Потом је Владика Артемије поучио своју паству:

„Свети краљ Милутин је један од славних наших владара из породице Немањића, од нашега родоначелника Стефана Немање и светог оца нашег Саве. Преко 250 година та света лоза Немањића је управљала и владала Србијом и сви који су долазили као краљеви и цареви на престо српске државе били су пастири добри свога народа. Као што се и данас говорило у Светом Јеванђељу. Они нису били странци, они нису били освајачи, они нису били тирани, они нису били грабљивци, вуци у овчијим кожама, они су били истински пастири рода свога, бринули су о својој држави, о њеној граници, о њеном народу и о Цркви која је такође саставни део једне државе.

Све су то, уствари, биле њихове бриге, у којима се нарочито истицао свети краљ Милутин у својој ревности да очува Веру Православну у своме народу. Онда када су многи били поклекнули, кренули да праве уније са Ватиканом и Римом, он је био чувар Православља и зато је навлачио гнев тих западних земаља, а пре свега Ватикана и његовога папе, који су били љути непријатељи управо краља Милутина као његовога таквога става према вери Православној.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју су приредили манастирско братство и домаћини славе.

Инфо служба

Прочитајте транскрипт беседе изговорене на Литургији. Све беседе Епископа Артемија налазе се овде.