Манастир Светог краља Милутина свечано прославио своју храмовну славу

Свети краљ Милутин (30. октобар/12. новембар) је храмовна слава мушког манастира Епархије рашко-призренске у егзилу у Бадовинцима недалеко од Шапца. Своју храмовну славу манастир је свечано прославио Светом Архијерејском Литургијом. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Хорепископ липљански и ужички Г.Г. Ксенофонт уз саслужење: протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Романа (Папића), протосинђела Јакова (Купрешака), јеромонаха Теоктиста (Вуловића), јеромонаха Методија (Ђурђевића), јереја Бранка Јованчевића, јерођакона Пајсија (Марковића), јерођакона Онуфрија (Ђурђева) и јерођакона Георгија (Радојичића).Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 150 верника из разних крајева наше отаџбине. Неки од њих су се причестили Пресветим и Животворним Тајнама Христовим.

Након Свете Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита, које су у част Светог краља Милутина принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: Љубомир Ковач из Брчког и Драгомир Лазић из Шепка (Република Српска). За следећу годину за домаћине су се пријавили: Нада Миљановић, Наташа Марјановић, Смиља Милановић, Сретанка Боровчанин, сви из Бијељине, Зора Косановић из Мајура код Шапца и Жељко Гајић из Богатића.

Потом се архипастирском беседом обратио Владика Ксенофонт. Владика је најпре говорио о врлинама светог благоверног краља Милутина а затим закључио:

„Нека би дао Бог, браћо и сестре, да и ми будемо свјесни величине наших светих предака, не само краља Милутина, преподобног Теоктиста – краља Драгутина, мајке њихове Свете Јелене и светог оца њиховог краља Уроша, него свих оних великих Немањића, који су нам оставили у аманет да чувамо светиње своје, али да чувамо, прије свега, светињу православне вјере. Џаба нам да сачувамо и дрво и камен, џаба нам да сачувамо било шта на овој земљи јер онда ћемо потпасти под ону клетву Господњу: „Џаба је човеку да читав свет задобије ако души својој науди“. Трудимо се, браћо и сестре, да чувамо, прије свега, душе своје – чувајући се од гријеха, чувајући се од страсти, чувајући се од вјечне смрти, али исто тако не заборављајући, како каже још један велики светитељ цркве Божије, Свети Фотије Велики, да је највећа од свих врлина ревновање за вјеру православну. Томе нас уче данашњи светитељи; Свети благоверни Стефан Милутин, заштитник ове свете обитељи, заштитник и свих нас, заштитник на крају крајева и рода српског заједно са свим светим Немањићима и свим светим Србима и свима светима православним који као звјезде на небу сијају све до данашњега дана и сијаће у све вјекове и сву вјечност“.

Празнично славље настављено је трпезом љубави коју је приредило манастирско братство и овогодишњи домаћини славе.

Инфо служба

Све беседе Владике Ксенофонта налазе се овде.