Манастир Светог Стефана Деспота у Крњеву свечано прославио своју храмовну славу

Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски у егзилу Г.Г. Ксенофонт служио је 1. августа, поводом храмовне славе – Светог Стефана Лазаревића Деспота српског, Свету Архијерејску Литургију у истоименом манастиру у Крњеву уз саслужење:  протосинђела Варсануфија (Стошића), протосинђела Агапита (Бичанина), протосинђела Романа (Панића), протосинђела Дамјана (Ковачевића), протосинђела Игњатија (Станића), протојереја Стефана Икономовског, јеомонаха Теоктиста (Вуловића), јереја Ивице Тасића, јереја Мирослава Станковића и јерођакона Георгија (Радојичића). Овом свештеном литургијском сабрању присуствовало је око 200 верника из разних крајева наше отаџбине.

Након Литургије Владика Ксенофонт је извршио чин резања славског колача и благосиљања жита које су у част Светог Стефана Деспота принели манастирско братство и овогодишњи домаћини славе: јереј Мирослав и Весна Станковић из Београда, Славица Видаковић и Снежана Кужет из Железника, Јован Миљковић из Инђије. За наредну годину пријавили су се: Ненад Миладиновић из Смедерева. Евгенија Новковић из Београда, Видосава Живковић из Београда, Добрила Јемуовић из Београда и Зорка Митровић из Кучева.

Архипастирском беседом присутном народу обратио се Владика Ксенофонт. У својој беседи владика је говорио о врлинама Светог Стефана Деспота а затим поучио присутни народ:

„Зато док такве путоказе имамо и ми не треба да се плашимо и ми њиховим путем да идемо па кад скренемо и кад паднемо и кад закукамо у невољи да не буде као из Небеске Литургије Владике Николаја да се живога Бога не сјетимо, живога Бога и својијех грјеха, него Бога да се сјећамо., Светих предака наших да се сјећамо, Светих Немањића и Светих Лазаревића који тако дивно Богу угодише и осталих Срба светитеља које треба да прослављамо, којима треба да се молимо, чије заступништво треба и ми у животу нашем да иштемо да би нас Бог извео на пут правде, на пут правде и спасења“.

Владика је говорио и о прослави имендана код Срба:
Хтио бих да вам скренем пажњу, браћо и сестре, видим да се појавило често да у манастирима и црквама приносимо колаче и жито у част имендана наших, тобоже неких светитеља заштитника. То је једно помодарство, једно новаторство које се појавило у српском народу. Срби не прослављају имендане. Срби прослављају Крсну славу, имендана нема. Јер какв ће имендан да прославља отац Ивица или отац Мирослав или неки Душан или неки Драгољуб и Живојин и Живорад или нека Јагода и Вишња и остала имена српска која смо вјековима имали. Појавило се, кажем, посљедњих година а можда и деценију да Срби приносе колаче за имендане. Имендан међу Србима не постоји осим у монаштву, монаси прослављају имендане, а Срби имају тај дивни завјет који нам је оставио Свети Сава, и који нас је издвојио мимо осталих народа који прослављају имедане. Дакле Руси који немају Крсну славу имају имендане, Грци који немају Крсну славу имају имендане, Бугари имају имендане а Срби не прослављају имендане. Није то било дио српскога предања, дио српске традиције. Кажем, претворило се у неко помодарство посљедњих година да прослављамо имендане. Мислим да не би требало ту праксу продубљивати, поготово наши свештеници и монаси требало би скретати пажњу хришћанима да није дио нашега српског предања да прослављамо имендане. Имамо, хвала Богу, српске светитеље, српске славе, да их прослављамо, да се сабирамо у нашим храмовима Бога да прослављамо, ми смирено њима да се молимо али да не уводимо али да не уводимо нешто ново. И сами знате да ваши очеви и ваши дједови и бабе нису имали имендане, није то дакле био дио нашега предања да се приносе колачи за имендан.“

Празнично славље настављено је трпезом љубави за све присутне приређеном од стране манастирског братства и овогодишњих домаћина славе.

Инфо служба

Све беседе Епископа Ксенофонта налазе се овде.