МАНАСТИР СВЕТОГ СТЕФАНА СА МЕТЕОРА УЗ МИТРОПОЛИТА ПИРЕЈСКОГ

Манастир Светог Стефана са Метеора дао је отворену подршку Митрополиту Пирејском и изразио духовну радост и задовољство због његовог храброг и историјског потеза, којим је у обимном обраћању Патријарху Васељенском Вартоломеју тражио, између осталог, сазивање свеправославног Сабора у циљу осуде јереси Екуменизма.

Најдубље задовољство, утеха, нада и усхићеност су осећања која су испунила наша срца од храброг, јасног, непомућено православног, отачког и исповедничког Вашег гласа, који, покретан Светим Духом и „сједињен у потпуну хармонију“ са гласом Пророка, Апостола и Отаца, објављује, унутар „пометње језика“ савременог Вавилона синкретистичког Екуменизма, бесмртне и непроменљиве кроз векове истине наше Цркве. Због тога смо хтели да Вам захвалимо од срца и да Вам честитамо за Ваше храбре подвиге ради чистоте наше Неоскврњене Вере, додају монахиње манастира Светог Стефана на Метеорима.

Само писмо Митрополита Пирејског сматрају за један изузетан текст, савршено постављен, садржајан, јасан, у којем на систематски начин и необоривим аргументима доказујете колико је погрешна и опасна пракса представника Екуменизма, у смислу односâ Православне Цркве и тзв. „хришћанских конфесија“, тј. Папизма и Протестантизма.

Успокојили сте нас у потпуности, Преосвећени, својим писмом, додају храбре монахиње исповеднице са Метеора, којима осим храбрости не недостаје ни теолошког знања и развијене православне свести, које је беспрекорно, не само по питању садржаја, него и по стилу и карактеру. Све то га, сматрају монахиње, чини недодирљивим за сваку осуду, показујући тако чистоту Ваших мотива, који су заправо осећај Ваше одговорности, као Архијереја и Пастира, да сачувате „свети залог“, да заштитите од многих опасности „разумне овце“, да водите „на пашњаке спасења“, пашњаке правоумља и правоживља Ваше стадо. Верујемо, такође, да изражава и све „живе“ чланове Тела Христовог, који са великим неспокојством, жалошћу и праведним гневом прате сва закулисна чињења, а неки упадају, повремено, и у смутњу и очајање.

Преосвећени, завршавају своје писмо монахиње манастира Светог Стефана, нека је слава Тројичном Богу који не оставља „Себе непосведоченог“, него у сваком времену има своје Пророке и Апостоле… Изражавате нас у потпуности, Преосвећени, због тога и изјављујемо са ревношћу да смо са Вама, спремне да покажемо, уз наше молитве, и својим присуством, своју борбеност где код и кад год то затреба.

Гласови исповедништва и храбрости, попут овога смирених монахиња са Метеора, охрабрују Православне широм света, и дају им снаге да истрају на правом путу, не скрећући ни лево ни десно, у овом времену препуном искушења и замки лукавога.

Уредништво